Kafa, kafa i još kafe. Knjiga jedna, pa druga, gomila skripti. Mozak radi punom parom, a ruka vam je otpala od neumornog prepisivanja i škrabanja po knjizi. Zvuči poznato? To je svakodnevica nas studenata. Neki su te sreće da celo leto provedu kupajući se i sunčajući se, ali mislim da oni studiraju one “Uveče prelistaš, ujutro zablistaš“ fakultete. Da, da, čujem vas kako negodujete, ali čik neka mi neko od vas kaže da je barem jedno leto proveo učeći. Neki nesrećnici, a ima nas mnogo, zamišljaju i zamišljaju kako se brčkaju u Neos Marmarasu, a onda im glava padne sa stola i cela “Normativna metrika” ostane zalepljena na faci. Damn, kako ću da skinem štamparska slova sa lica. Pljusak hladne vode, trljanje lica sapunom i zavodnički zov knjiga da se vratim učenju.
Posle ponavljanja za Ginisa, napokon odem na spavanje, jer je počelo da sviće. Nakon što se prevrćem kao luda neko vreme, jer energetska pića naprave lemurske oči i ne daju mozgu da zaspi, posle puno okretanja, konačno ulazim u divne predele snova. Ne morate da pogađate gde sam – pa na plaži. Sedim ja tako na ležaljci, noge mi uživaju u moru, nenormalno sam zgodna (i jestiva), kupaći stoji kao saliven. Prilazi vrlo zgodan i tamnoput momak i umesto da kaže “Idemo do mene“, čujem ga kako mi kaže “Ona dvojica te traže“. Pogledam malo dalje, vidim ljude sa cilindrima i u odelima, kako zveraju u mene. Nije mi jasno, kako im samo nije vruće, dok im prilazim pitam se šta bi Frojd rekao za pojavu ljudi u odelima u sred mojih snova? Da volim da imam seks sa biznismenima ili da volim starije čike? Elem, priđem im ja, onako voluminizirana, i pitam ih šta hoće od mene? Obojica se nasmeše i pitaju me kako ih ne prepoznajem, a ako ih ne prepoznajem, znači da sam zabušavala i da sam “preletela“ preko gradiva, a oni su Jakobson i Tomaševski glavom i cilindrima! Istog trenutka počnem da bežim, a kako u snovima bežiš brzinom puža, a ne Usaina Bolta, tako su oni iza mene sve vreme. “Tvoje je da bežiš, naše je da ti dišemo za vratom i tako zauvek!“. NEEEEEE!!! Trgnem se iz sna i pravac poljubac sa patosom. Ukapiram da su ona dvojica nestala, odahnem i pitam se da li će se san nastaviti? Dešavalo se i to, a ja stvarno ne želim više ikad da vidim ljude u crnom.
