10 trikova za postizanje savršenog “no makeup” makeup look-a

Oh-la-la: Beauty trendovi koje ove jeseni “diktira” grad ljubavi – Pariz!

Kako stvarne žene rešavaju najčešće probleme sa kosom?

Mali trikovi koje možeš da primeniš kako bi imala više vremena tokom dana!

Kako da svoj stajling učiniš #streetstyle urbanim uz pomoć samo jednog komada!

WANNABE DIGITAL AWARDS 2018: Po prvi put u Srbiji, izabrani najbolji influenseri u čak 16 kategorija!

Prvi put mama: 9 pitanja o dojenju koja te možda muče, a nisi imala koga da pitaš!

4 jednostavne odluke koje možeš doneti kako bi dala svoj mali doprinos svetu

5 načina da se odgovornije ophodiš prema novcu

Kako da osvežiš svoj jesenji stil neutralnim nijansama

1/2

Odnos između dvoje ljudi ima svoju dinamiku i koliko god težili sigurnosti, koliko god se držali rutine, jer u njoj nalazimo stabilnost i ona održava ritam našeg života, ne možemo sprečiti stvari da se menjaju. Mi se menjamo, partner se menja, život oko nas stalno nameće neke nove zahteve i izazove i odnos ne može da bude ono utvrđenje protiv sveta i stvarnosti u kome možemo da se zabarikadiramo i ostanemo zaštićeni od svega što na nas i naš odnos utiče.

Posle nekoliko godina, partner više nije ona ista osoba u koju si se zaljubila – ali to nisi ni ti. Šta se promenilo u međuvremenu? Od velike strasti koja nas je spojila poput magneta i koja je izazivala bolnu žudnju za prisustvom i dodirom voljene osobe svaki put kad smo razdvojeni, prešli smo u mirniju fazu. “Razmagnetisali” smo se i možda sa žaljenjem shvatili da sasvim dobro funkcionišemo i bez partnera i da ga se setimo i osetimo da nam nedostaje tek kad prođe neko vreme – da nam prija da se povremeno razdvojimo i nezavisno bavimo svojim životom, ne usklađujući svoje obaveze i trenutke opuštanja i ne odričući se vremena koje bismo posvetili sebi, da bismo što više vremena proveli sa partnerom. Ustanovimo bliskost koja je prijatna i udobna, ali obavezujuća i sa neprijatnim čuđenjem shvatamo da nam jednako prija i da se povremeno udaljimo iz te bliskosti i uživamo u samostalnosti. Tada pomišljamo da smo se udaljili i da nešto među nama nije u redu, ali ako prava bliskost postoji, onda znamo i da se partner često oseća isto tako, da ima potrebu da se bavi sobom i svojim životom nezavisno od nas i u stanju smo da se zajedno suočimo sa brojnim uznemirujućim osećanjima. A osećamo da na taj način izdajemo partnera, strahujemo da se ljubav smanjila, da će nas izazovi odvući na suprotne strane, da će se partner zaljubiti u neku drugu osobu, sad kad više nije zaljubljen u nas. Međutim, poštenje i hrabrost koja je potrebna da o tome razgovaramo, da shvatimo i prihvatimo ta osećanja, podižu našu bliskost na viši nivo i produbljuju naše međusobno razumevanje. Tako smo spremniji da prihvatimo da se naš odnos promenio i da uvidimo da će se verovatno i nadalje menjati i donositi nove izazove na koje treba da odgovorimo kao pojedinci i kao par.

Ponekad se prisećamo kako smo počeli, a ponekad i oživljavamo nalete strasti i emocija koje su nas spojile i to doživljavamo kao blagoslov i sreću, ali kad pošteno pogledamo unazad, odnos koji imamo sada mnogo više vredi, jer predstavlja postignuće, rezultat naših ulaganja i promena koje smo doživeli.

Editors choice