Ako odnos shvatimo kao proces koji ima svoju dinamiku, faze, periode, kao organizam koji živi i diše, trpi udarce i povređivanja i nastoji da se kroz iskušenja osnaži, kao avanturu i izazov zajedništva, lakše ćemo se uskladiti sa životnim tokovima. A oni obično nastoje da sruše naše pojmove o stabilnosti, postojanosti i nepromenljivosti i nauče nas da usvojimo nove stavove o dinamičnosti, promenljivosti i neizvesnosti, u svakoj oblasti života.
U životu se dešavaju nepredvidljive stvari i dok nastojimo da razaznamo svoj put mi prolazimo kroz život, a on isto tako prolazi kroz nas i ostavja tragove koji se reflektuju u našim odnosima, kroz koje najbolje sagledavamo sebe. Mi se razvijamo i rastemo, oblikujemo se i menjamo, postajemo bolji ili gori, svesniji i produhovljeniji, ili sve zatvoreniji i udaljeniji od svesti i duhovnosti, postajemo sve više ono što jesmo, ili sve više zastranjujemo postajući karikature sebe samih – rast i razvoj idu u oba smera.
Važno je da na tom putu jedno drugo podržavamo i podstičemo u pravom smeru, da upozorimo i podržimo jedno drugo kad počnemo da zastranjujemo, da prepoznajemo i prihvatamo jedno drugo, kad se prenemo i dođemo k sebi posle neke lične drame i krize. Proživljavajući sopstvene promene, preoblikujemo i svoje odnose, a razvijajući sopstvenu svest i osnažujući svoj integritet, razvijamo i osnažujemo i svoj odnos, pronalazeći povezanost na nove načine, onda kad pomislimo da smo je izgubili i da je oslabila tamo gde smo je ranije imali.
Izvor fotografija: instagram.com/humanlovers
Aleksina Đorđević
