Koliko smo zaista imali prilike, globalno gledano, da uživamo u prazničnoj sezoni koja je za nama? Čini se da je nekada ovo doba godine bilo sinonim za zabavu, velika porodična okupljanja, mnogo radosti, poklona i uzbuđenja zbog famoznih novogodišnjih odluka na kojima ćemo navodno predano raditi već od 1. januara. Ako se osvrnemo deceniju unazad, možemo lako primetiti da ova Nova godina, pa i decenija pred nama, ako je suditi prema tome kako je počela, deluje prilično nelagodno i zabrinjavajuće.

U Kaliforniji, Rusiji, Brazilu i Australiji besne požari, zbog čega poslednji izveštaji o klimatskoj krizi nisu ni malo optimistčni. Istovremeno, primećujemo da zemlja nikada u modernoj istoriji nije bila više podeljena nego danas – pitanja koja su se decenijama “gurala pod tepih” u vezi sa polom, rasom, nejednakošću u dohotku, troškovima obrazovanja, zdravstvenim i stambenim troškovima, buknula su na površinu i izazivaju oprečna tumačenja.

Nije nam ostavljeno previše opcija kada je reč o odnosu prema pomenutim pitanjima. Rečeno nam je da recikliramo, glasamo kada dođe vreme za to, koristimo javni prevoz kad god je to moguće i kupujemo “održivo”. Međutim, kada je reč o modnoj održivosti, šalju nam se masovno pomešani signali. Da li bi se održivost mogla odnositi na lokalnu proizvodnju, dizajnere u usponu, iznajmljenu garderobu, organski pamuk ili odeću napravljenu od recikliranih boca? Centralno pitanje bi zapravo moglo biti, kakav uticaj uopšte imamo na to kao pojedinci?

bas emmen EXpa6pyXkHA unsplash Kako razumeti pojam održiva moda u 2020 oj?

Ipak, koliko god u ovom trenutku nema previše mesta optimizmu, najaktuelnija saznanja možda ohrabruju, ali pozivajući sve nas na akciju.

Comments