Ne znam da li je do mene, ali ja zaista ima problem da pronađem stan koji mi u potpunosti odgovara. Prosto, uvek se vodim logikom – ako ga već plaćam toliko koliko ga plaćam mesečno, onda želim da taj prostor izgleda najsavršenije moguće. Znači, ne zanima me nikakva popravka kupatila, nikakva zamena kreveta, nikakvo krečenje, ništa! Želim da sve bude cakum-pakum. OK, možda sam samo razmažena ili snob ili… Ali, šta ću!
Dobra vest (za mene i ljude oko mene) je da sam na sve ovo morala da zaboravim kada sam ušla u priču “živeti sa dečkom”. Preselila sam se kod njega, u njegov već sređen stan i morala sam da se suočim sa već postojećim stanjem stvari. Ipak, ne mogu da budem zla, njegov stan je zaista bio odlično sređen, odgovarao nam je savršeno (ali i da nije, šta ću, morala bih da se “bacim” u renoviranje) samo je tu bila jedna sitnica – nekako je bio mračan. U početku mi to nije smetalo jer u suštini volim mrak, lepo spavam kada je prostorija tamna i tako to, ali je problem u tome što se meni konstantno spavalo! Na kraju nisam ni razlikovala dan od noći i počela sam da se osećam kao u zimskom snu (ili pećini?) u sred leta! Uostalom, znaš da je prirodna svetlost jako važna za naše blagostanje i kvalitet života; dnevna svetlost povećava našu koncentraciju, kontroliše naš “unutrašnji sat” i čini da tokom dana funkcionišemo kako treba, puni energije i elana, da bismo uveče, logično, bili umorni i spremni za okrepljujući san. E pa, ja sam uvek bila spremna za okrepljujući san što u realnom životu baš i nije tako simpatično kao svi oni meme-ovi na Instagramu!
