Odbrambeni sistemi postoje zato što nam je potrebno da se odbranimo i da pri tom ipak funkcionišemo, da održavamo relativno normalne odnose i budemo produktivni – omogućavaju nam da učestvujemo u svom životu, iako nam istovremeno uskraćuju mogućnost uvida i samospoznaje. Ali to je ljudski put – da bismo pronašli sebe, probudili svoju svest i dospeli do svog bića, moramo da se probijamo kroz smetove nesvesnih sadržaja, koji se tako često manifestuju i pružaju nam svaku priliku da ih rasvetlimo. Projekcijama se svi bavimo, u manjoj ili većoj meri, a one mogu da budu negativne i pozitivne – u smislu da nekome pripisujemo svoje negativne osobine (i ne želimo da vidimo sebe u tom ogledalu) ili da očekujemo da će prisustvo nekog kome se divimo i nas same učiniti malo sjajnijim i divnijim osobama.
Kad nam drugi pripisuju svoje mane
To smo svi doživeli mnogo puta, jer lako je uvideti kad se neko drugi projektuje, naročito neko koga dobro poznajemo. On počinje da nas optužuje kako smo neodgovorni, sumnja u našu iskrenost, pronalazi značenja u našem ponašanju koja su bliska njegovoj prirodi. Obično nas ovo zapanji, jer je tako očigledno da druga osoba u nama vidi sopstvene mane, a ona to ipak ne vidi. Uključila je mehanizam odbrane i pripisuje nam sopstvene karakteristike, nesposobna da vidi sebe u ogledalu koje joj je ispred nosa.
Lako je uočiti kad drugi to rade, a da li smo u stanju da uhvatimo sebe kad radimo to isto?
Uvek kad nekoga kritikujemo i okrivljujemo, treba da se zapitamo da li smo zapravo „uključili projektor“ i da pokušamo da vidimo tu sliku – na njoj su delovi nas samih koje odbacujemo, koji nam se ne sviđaju i koji nam smetaju da ostvarimo neposredne odnose sa drugima, ali i da se povežemo sa sobom. A dokle god odbacujemo bilo koji deo sebe, ne možemo to ni da uradimo.
Projekcija je vrlo čest i uobičajen odbrambeni mehanizam, ali može da bude veoma destrukitvan, kad na ovaj način odbacujemo „krupne“ delove sebe, ne želeći da ih sagledamo, kad povređujemo onoga kome pripisujemo sopstvene mane i slabosti, jer time uskraćujemo sebi (i drugome) šansu za uvid, samospoznaju, za dublje povezivanje i za razvoj.
Ima mnogo primera za ovo – ljubomorna osoba prebacuje partneru da je sklon prevari i flertu i stalno ga sumnjiči, ne želeći da sagleda svoju sopstvenu emotivnu nestabilnost, tražeći nesvesno opravdanje za svoju nestalnost i traženje podsticaja van veze. Ili smo možda ubeđeni da je druga osoba sebična, jer ne ispunjava naše zahteve, a ne vidimo da su zapravo naši zahtevi sebični i uskogrudi.
