Strah je vrlo prilagodljiv i transformativan – ima sposobnost da se prenese na sve slične situacije i objekte, pa jedan mali strah može generisati brojne momente koje podsvesno izbegavaš. Jedno loše iskustvo proširi se kao mreža, koja pokriva sva moguća slična potencijalna iskustva. Ali kad jednom uletiš u potencijalno zastrašujuće iskustvo, perspektiva se menja, jer možeš otkriti da to uopšte nije bilo tako strašno, kao što si se pribojavala, ili da je čak izuzetno zanimljivo i podsticajno.
Svaki strah koji osećaš je projekcija prošlog iskustva na neko buduće i služi tome da te zaustavi i spreči bol, tugu, razočaranje, neprijatnost. Uprkos tim “vazdušnim kočnicama” straha, ljudi svakog dana žive i rizikuju i uspevaju da dožive i zaista divne i važne stvari. Kad to ne bi radili, kad bi se svi ukočili i ukopali u mestu, odbijajući svaki pokret u zastrašujućem pravcu, svet bi prestao da postoji.
Zato tvoj strah nema moć da te spreči da živiš i da otkrivaš blagoslove i dragocenosti života, čak i u užasnim i strašnim trenucima. Niko ne bira bol svesno, ali bolni momenti su raskršća, na kojima odabiramo – ili bivamo gurnuti – pravac kojim treba da idemo.
Život je neizbežno rizičan i bolan, a strah pokazuje kuda treba da kreneš, da bi otkrila ono bolje, dublje i važnije.
Sve najgore se već dogodilo. Zato prestani da se plašiš straha, to je samo horor film na projektoru tvog uma. Prigrli ga i angažuj kao savetnika. Idi tamo gde ti kaže da će biti strašno.
Naslovna fotografija: instagram.com/filipaacarvalho
Brankica Milošević
