Empatiju obično shvatamo kao odnos prema osećanjima drugih – koliko shvatamo, osećamo ili čak proživljavamo osećanja drugih. Empatija, međutim, počinje u detinjstvu načinom na koji se povezujemo sa sopstvenim osećanjima i potrebama. Od toga kako se i koliko povezujemo sami sa sobom, zavisi naš stil empatije, koji razvijamo u povezivanju sa drugima. Ideja stilova empatije služi da lakše shvatimo način na koji se bavimo sopstvenim emocionalnim potrebama i kako se suočavamo ili izbegavamo potrebe partnera.
Vaš stil empatije ukazuje na tip partnera koje podsvesno birate i sa kojima se najprijatnije osećate. Takođe, može objasniti zašto vam se ljubavne priče ponavljaju na sablasno sličan način, čak i kad svesno pokušavate da nađete drugačiji tip partnera.
View this post on Instagram
Koji je vaš stil empatije
Između dva stila empatije postoji spektar kroz koji možemo prolaziti, u zavisnosti od toga šta se dešava oko nas, u našim interakcijama i sa našim sopstvenim emocionalnim potrebama. Ali kada ste zaglavljeni na jednom kraju spektra, vaš dominantan stil empatije je ono što vas drži u odnosima u kojima vam nije dobro.
Da biste razjasnili koji je vaš stil empatije, postavite sebi ova pitanja:
Da li se osećate zanemareno ako vas partner ne pita kako ste i kako vam je prošao dan?
Da li vam je važno fizičko ispoljavanje nežnosti i naklonosti i redovni poljupci i zagrljaji ujutru i uveče?
Da li razmišljate o tome kako se oseća vaš partner, ne samo u odnosu na vas, već i na sebe i sve oko sebe?
Možda je vaš stil empatije negde između dva kraja spektra, odvojene i uključene empatije.
Odvojeni stil empatije se odlikuje sklonošću da ne razmišljate o sopstvenim i tuđim emocionalnim potrebama i smatrate da je deljenje emocija ili razgovor o tuđim osećanjima zbunjujuć i iscrpljujuć.
Stil uključene emptaije se odnosi na sklonost da se fokusirate na emocije (sopstvene i tuđe) i imate potrebu da delite, raspitujete se, diskutujete i osećate se povređeno kada druga osoba ne deli svoja osećanja.
Kako se razvija stil empatije
U svom bliskom okruženju od ranog do srednjeg detinjstva učimo kako da se povežemo sa sopstvenim emocionalnim potrebama, na osnovu toga kako se naši roditelji ponašaju prema nama. Niko nema savršeno detinjstvo i koliko god ono bilo srećno i zaštićeno, i dalje doživljavamo da neke emocionalne potrebe ostaju neispunjene.
Najvažnije emocionalne potrebe u detinjstvu uključuju osećanje bezbednosti i sigurnosti sa voljenim osobama, osećaj da je u redu praviti greške i biti nesavršen, mogućnost da kažete kako se osećate i šta vam je potrebno, kao i osećanje podrške, ljubavi i strukture i discipline (koja nije osvetnička i kažnjavajuća). Kada su ove potrebe ispunjene, osećate se slobodno da budete radosni, spontani i kreativni.
Da bismo zadovoljili svoje emocionalne potrebe, razvijamo veštine suočavanja, koje oblikuju naš stil empatije – bilo da postajemo više zaokupljeni emocijama ili da moramo da se odvojimo od emocija, da bismo se osećali sigurno. Ako su roditelji bili manje osetljivi na te potrebe, možda smo snažno reagovali, tako što smo se odvojili, ili tako što smo postali glasniji i zahtevniji.
Traume iz detinjstva komplikuju proces staranja o sopstvenim potrebama, a veštine suočavanja koje razvijamo tokom traumatskog iskustva, često postaju snažne prepreke za svest o sopstvenim emocionalnim potrebama.
Ne postoji jednostavna formula za određivanje stila empatije, a mešavina genetike i okruženja svačiju priču čini jedinstvenom. Jednom kada razvijemo stil empatije, skloni smo da ga se nagonski držimo. Ali uz svesnu pažnju i praksu, možemo se pomeriti iz krajnosti, kroz spektar između dva stila empatije.
Pročitajte i ovo: Šta je toksična empatija – možemo li zaista biti previše saosećajni?
Stilovi empatije u odnosima
Stilovi empatije se odnose na vašu osnovnu liniju, vaš dnevni podrazumevani režim. Da li se orijentišete oko svojih emocija u svakodnevnom životu, ili ste skloni da ih izbegavate? Poznavanje stila empatije partnera, može vam reći da li osećate emocionalnu podršku u svakodnevnom životu i kako da se nosite sa tim.
Kroz sočivo stilova empatije, prepoznajemo dva osnovna obrasca odnosa prema romantičnom partneru – isti ili suprotstavljeni.
View this post on Instagram
Isti parovi empatije
U obrascu istog, privlače vas partneri koji imaju isti stil empatije kao i vi i nalazite bliskost u zajedništvu. Ako je to odvojeni stil empatije, oboje ste u redu sa hladnom emocionalnom temperaturom u svakodnevnom životu. Kada to ne funkcioniše, oboje se možete osećati zanemareno.
Kada je to uključena empatija, možete osećati da imate srodnu dušu, kojoj je duboko stalo, ali kada ne funkcioniše, svako od vas može biti sklon da se borite za pažnju i dominaciju.
Suprotstavljeni parovi empatije
U ovom obrascu privlači vas kvalitet suprotnog stila empatije, koji želite da imate za sebe. Oni sa odvojenim stilom mogu čeznuti za nekim uključenim, u nadi da će dobiti negu koja im je nedostajala, dok oni sa uključenim stilom empatije, mogu čeznuti za nekim odvojenim, jer to identifikuju sa stabilnošću koja im je potrebna.
Kada prepoznajete svoj i partnerov stil empatije možete raditi na tome da se bolje uskladite.
Usklađivanje stilova empatije
Sa svakim novim ljubavnim iskustvom učite o svojim emocionalnim potrebama i kako da poboljšate svoje granice. Biti u dugoročnoj vezi je takođe proces učenja i prilika da razvijete i prilagodite svoj stil empatije, kao i da se prilagodite promenama u stilu empatije partnera.
Ako ste odvojeni tip, potrebno je da se podsećate da delite – da budete tu za partnera, razgovarate o emocijama i pokazujete naklonost.
Ako ste uključeni, možda ćete morati da se prilagodite podsećanju partnera šta vam je potrebno i da razgovarate o tome kako on to može da vam pruži.
Razgovarajte o svojim stilovima empatije otvoreno i sa radoznalošću i pokušajte da pronađete kako da poboljšate i prilagodite komunikaciju o osećanjima.
Pročitajte i ovo: Kako da rešite problem zaljubljivanja u potencijal, kada ste empata
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovemagazine
Brankica Milošević
