Nedavno sam imala snažan doživljaj velikodušnosti prema sebi. Razmišljala sam o svim svojim sranjima, o svemu što sam sabotirala, o svemu što sam mogla bolje da sam se više potrudila, o svemu što sam se pravila da ne vidim i uporno gurala dalje, o svim linijama manjeg otpora, o inerciji, o šablonima, obrascima, mehanizmima. Zato što ja moram da razmišljam o takvim stvarima, moj mozak traži dnevnu dozu preispitivanja i uvida. I sve vreme sam imala onaj osećaj da je nekako sve u redu. I ako nastavim da živim na sporednom putu, paralelno sa glavnom džadom na kojoj treba da budem, u redu je. Ako nikada ne uspem da pronađem ovo ili ono, u redu je. Ako do kraja nastavim samo tako da se kotrljam po inerciji na isti način, i to je u redu. Možda ću moći, možda ću pronaći hrabrost, brzinu, energiju, motiv, da se uključim na glavni put. A možda neću ni da pokušam da tražim. Jer ne moram. Doživela sam najsuštinskije nemoranje u odnosu na ono što suštinski moram, ako želim da suštinski ostanem ono što jesam, odnosno, da još suštinskije postanem to što jesam. Ne moram jebote! Osim što to nema ko da uradi umesto mene. Ali potpuno opraštam sebi i ako ne uradim ono što suštinski moram.
Zaprepastilo me to osećanje. A stigla sam do njega putem prihvatanja onoga što moram. Ako moram stvari koje me smaraju i teške su i prihvatila sam ih, zato što moram, kako mogu da ne moram ono što mi je potrebno i što želim, ali se naravno, plašim promene i širenja svoje zone komfora. Suštinska sloboda izbora je da izaberem ono što je suštinski važno, dobro, ispunjavajuće, autentično i neophodno za mene, a ne za nekog drugog. Da shvatim to kao nešto što moram, jer to nema ko da uradi umesto mene. Da preduzmem taj napor, psihički i fizički, da dodatno osmislim svoj život, da promenim brzinu, smer, način, da prihvatim izazov, da želim hoću i unapred se radujem?! Osim što je meni lakše da prihvatim da to moram, iako mi se gaće tresu od straha, kao i uvek kad treba širiti zonu komfora.
Dakle, moram. Dobro, što se mora, nije teško. Poskočim, doskočim. I sve ono između.
Izvor fotografija: unsplash.com
Aleksina Đorđević
