Kad nam najbolje ide, ona nam daje šansu, možda poslednju
Znam ljude koji su prokockali svoj vrhunac, svoj zlatni period u aroganciji i neodgovornosti. Znam one koji se još uvek uspinju ka njemu. I one koji su se smestili na vrhu, razapeli šatore i planiraju da kampuju na čistom vazduhu istine, zdravlja i prosperiteta do kraja ovozemaljskog života. I znam ljude (a sigurna sam da ih i vi znate) koji se bave užasnim stvarima, ogrezli u nepoštenju, surovosti i gorem od toga, a kao da im stalno sve ide super i više od toga.
Ovima je pružena poslednja šansa na zemlji i više se neće vraćati da zagađuju svet. Niti će imati još jednu priliku za iskupljenje. Naravno, nama to ne znači ništa, jer ne znamo ništa o tim stvarima i usko smo zainteresovani samo za sopstvenu egzistenciju, pa se žalimo na Boga i na pravdu i na karmu.
