Iskrenost je rizična. Ako ne procenite koliko možete da budete iskreni sa nekim ljudima, na nečijoj teritoriji, ako ne budete odmereni po ceni da ne budete sasvim iskreni, bićete kažnjeni. Ako ste iskreni zato što ste iskreni i ne umete, ne možete i nećete drugačije, vrlo često ćete dobijati vaspitne ćuške od onih koje ste zbunili, zgranuli, uvredili svojim brutalnim nastupom. Ali ako ste stvarno, stvarno, stvarno iskreni, vi ćete znati o sebi i to da li zapravo volite da šokirate ljude i smatrate svojom dužnošću da u svakoj situaciji iskopate najneprijatniju stranu neke istine i da je svima saopštite uživajući u njihovoj zatečenosti, da li ste zapravo naivni, ili mislite da ste bolji od drugih zato što ste iskreni i koristite iskrenost kao čekić, munju i ostale božanske rekivzite, ili imate toliko integriteta da možete da birate da li ćete biti iskreni ili ne, da uvek dobro razmislite jer možda je sada trenutak da lažete, a zaitm izaberete da budete iskreni.
Stvarno, stvarno, stvarno iskrene osobe su višestruko kažnjene. One se stalno bore sa sobom, pokušavaju da budu taktičnije, blaže, nežnije, da pronađu način da svoju iskrenost učine neophodnom i konstruktivnom, a ne brutalnom i destruktivnom. One ne žele da iskrenošću pregaze tuđe granice, a to im se ipak stalno dešava. Ne žele da uvrede i povrede, a to čine. I duboko proživljavaju celu tu borbu oko iskrenosti, zbog koje im niko nikada nije bio zahvalan. A opet, kad ljudi govore o nečijim osobinama, iskrenost ističu kao značajnu vrlinu.
