Sposobnost podnošenja neprijatnosti, bola i patnje
Ovde se originalni tekst poziva na Frojda i dečiji princip apsolutnog zadovoljstva, koji je suprotstavljen principu realnosti, u kojoj je čovek neizbežno izložen neprijatnim iskustvima. Savremeno društvo teži anesteziranju u svakom smislu, izbegavanju bolnih emocija, kao i telesnih bolova i usredsređeno je na princip zadovoljstva, kao princip infantilnog potrošačkog društva. Zrela ličnost se suočava sa bolom i patnjom, svesna da ne može da ih zaobiđe i izbaci iz svog iskustva, osim radikalnim zahvatima odsecanja od emocija, koji nas suštinski oštećuju i trajno sakate našu sposobnost da doživljavamo, razmevamo, učimo i razvijamo se. Treba dodati da je mehanizam učenja kroz bol karakterističan za ljudsku vrstu, za boravak duše u telu i napor da se iskustva integrišu i telesnost oduhovi. Bežeći od bola, pribegavajući anesteziranju, udaljavamo se od suštine ljudskosti i sposobnosti samospoznaje.
Posedovanje zrele savesti
Ona se zasniva na ličnim vrednostima, a ne na strahu od kazne i osećanju krivice (kao infantilna savest). Ovde treba postaviti pitanje vaspitanja uz pomoć kazne i nagrade, dresure deteta, koje se na ovaj način svakako ne obučava da razvije zrelu savest, već upravo suprotno. Savremena psihologija još nije ozbiljno prozvala ovaj vaspitni metod kao suštinski štetan, a trebalo bi. Hitno.
