U tom smislu, odnos roditelja prema deci (majke prema ćerci) određuje sudbinu deteta – roditelji mogu da upropaste život detetu, kao što mogu da ga osnaže i podrže, pomažući mu da se razvije u ono što jeste, što može i želi da bude. Poruka koju detetu šalje majka, snažnija je i ima veću težinu, jer je dete još od začeća vezano za majku, organskim, emotivnim, psihološkim, duhovnim i energetskim vezama, koje su veoma dugo u njegovom životu najjače veze koje ima u svom iskustvu, odnosno u najvećoj meri u nesvesnom delu svog unutrašnjeg života.
Dobra majka, odnosno, svesna i puna ljubavi, šalje svojoj devojčici sve vreme moćne poruke koje joj služe kao kompas, prema kome ona usmerava svoj rast i razvoj, na osnovu kojih gradi svoj odnos prema sebi: “Divna si i lepa takva kakva si, poštujem tvoje potrebe, osluškujem tvoju prirodu i upoznajem te, vidim te, čujem te, doživljavam te, reagujem i uzvraćam na sve što izražavaš, tu sam, volim te, prihvatam te, dobra si i posebna, tvoja osećanja su istinita i važna, spremna sam da ti pružim u svakom trenutku ono što ti je potrebno, važno mi je da budeš zadovoljna i srećna i u redu je sve što je tvoje i u skladu sa tvojom prirodom; ništa nije strašno, ni sramno, sve razumem, sve možeš da mi poveriš, uvek sam tu da te utešim i da ti pomognem…“
Tvoja devojčica nema potrebu da se igra barbikama, ali ako je imaš ti, tu nastupa svest i isceljenje – smeš da kupuješ barbike i da ih sama oblačiš i češljaš i igraš se njima i da uživaš u tome, dok tvoju devojčicu više zanima da se pentra po nameštaju, da istražuje i zavlači se svuda poput mačke – nije ti potrebno da joj namećeš „ženske“ igre i interesovanja da bi sama ispunila prazninu koju nosiš od detinjstva. Dete koje se razvija u skladu sa onim što jeste (iako nije mala mamina princeza, koja uživa da nosi mašne u svojim loknama) oseća se sigurno i slobodno i razvija samopouzdanje koje mu je potrebno da jednostavnim i direktnim putem dođe do sebe, do svojih interesovanja, strasti, snova, životnih ciljeva.
