Prethodne tekstove iz serijala “Klopajmo na ulici” možete da pronađete ovde.
Irska je ostrvo od davnina obavijeno čarolijom. Smaragdno ostrvo, kako ga još nazivaju, za Irce, ali i mnoge širom planete i danas je uzvišeno mesto poezije, mitologije, mesto prirodnih lepota i vrcave keltske dražesnosti. Irska muzika, irski pabovi, irsko pivo, irski viski, irski narodni ples, Bram Stouker (Bram Stoker), Oskar Vajld (Oscar Wild), Džejms Džojs (James Joyce), samo su neke od divota u kojima uživa ceo svet.
Prirodne lepote Irske
Irska je doskora bila veoma siromašna, a najviše je izvozila – Irce. Do petnaestog veka bila je to zemlja proleća i jeseni, vlažna, te obrasla šumom. Ishrana Iraca pre otkrića Amerike sastojala se iz jednoličnih kaša, sira, mleka i žilavog mesa koje je jedino bilo dobro za, danas poznate, irske čorbe. Kako je bilo mnogo sirotinje koja nije mogla da priušti meso, obroci su se pripremali od otpadaka, kao što su svinjske nožice ili krv (krvavice). Posle donošenja novog povrća u Evropu, Irci postaju zavisni od krompira.
Krompir je uzrokovao nagli porast stanovništva. Kao veoma izdašna namirnica koja brzo dospeva i lako se uzgaja, krompir je bio dostupan siromasima kojima je bilo dovoljno da zakupe malo zemlje da bi od prinosa uspeli da plate najam, sve dažbine i prehrane se tokom cele godine. Kad je sredinom 19. veka bolest napala krompir, a usev propao na celom ostrvu, nastala je velika glad. Za tri godine umrlo je preko milion ljudi, a dva miliona je emigriralo u Ameriku. Onako kako je paradajz izmenio kuhinju i živote mediteranskih naroda, tako je krompir uticao na Irce.
Zanimljiv je i politički uticaj na irsku kuhinju. Naime, Francuzi su pomagali Ircima protiv Engleza, a politička bliskost uzrokovala je i prelivanje kulture. Jugozapadni deo Irske i danas je poznat po sirevima, maštovitim receptima i dobrim pecivima. Francuzi nisu ostavili tako jak pečat (kao na primer u kuhinji Škotske), ali svakako je vredan pomena.
Irci najbolje znaju da je doručak najvažniji obrok dana
Počećemo, kako i dolikuje, od doručka. Premda se služe na razne načine, dva su najpoznatija, irski doručak i alsterski prženac (Full Irish breakfast, Ulster Fry). Na tanjiriću dobijete preprženu mesnatu slaninu (bacon), dve-tri kobasičice, dva jaja na oko, komadić krvavice i komadić bele krvavice (white pudding, sličan hagisu). Ponekad se dodaju dinstane pečurke, prebranac, džigerica i česnica. Katkad se umesto hleba ili česnice služe prepržene pogačice od krompirovog hleba, tost ili boksti (Boxty). Boksti ili sirotinjski hleb pravi se od rendanog krompira, krompir-pirea, brašna i mleka. Smesa se dobro umuti i prži u ulju ili se peče kao vafli, na vrelom pekaču.
Alsterski prženac veoma je sličan irskom doručku, a razlikuje se po tome što se uvek služi prepržena česnica, kao i jagnjeća džigerica umesto bele krvavice, a kobasičice mogu biti i goveđe. Često se uz alsterski prženac dobijaju i pečurke ili prebranac. Uz doručak Irci piju jak crni čaj (obično od sorte Asam), uz malo mleka.
Slatki hleb, barmbrek
Kad smo već kod hleba i peciva, navešću još tri omiljene irske poslastice. Barmbrek (Barmbrack) je hleb sa belim i crnim grožđicama. Nije bogat i sladak kao kolač, ali je slađi od običnog hleba. Služi se blago prepržen uz popodnevni čaj. Obredno se koristi za Noć veštica. U testo se stavljaju sitni predmeti. Hleb se lomi (kao kod nas česnica), a onaj ko nađe predmet dobija odgovarajuće proročanstvo (grašak – nećete se udati ove godine, komadić tkanine – sirotinja, prsten – venčanje te godine, novčić – bogatstvo). I danas se u kupovnom brambreku nalazi plastični prsten. Ovaj hleb opevao je Van Morison (Van Morrison) u pesmi “A Sense of Wonder”, a pominje se i u “Dablincima” (Dubliners), Džejmsa Džojsa.
Bla (Blaa) je zemička od belog brašna veoma slasno lepljiva i meka unutra, a hrskava spolja. U bla se stavlja pržena slanina ili viršle (za doručak), mesni narezak ili pohovano meso (za ručak). Gudi (Goody) je jedna vrsta slatke popare. Hleb se kuva u vrelom mleku sa mnogo šećera, cimeta i drugih začina.
Irska čorba i Ginis, nema boljeg spoja
Nastavljamo u žestokom ritmu. Klasična irska jela su čorbasta i sita. Skirts end kidnis (Skirts and Kidneys) potiče iz vremena kada je Irska bila glavni izvoznik soljene govedine i svinjetine. Iznutrice i otpaci mogli su se jeftino nabaviti i bili su osnova sirotinjske ishrane. Skirts su komadići mesa uz kičmu i rebra, premali da bi se koristili u mesnoj industriji 19. veka. Uz meso u čorbu idu svinjski bubrezi, crni luk, beli biber i krompir. Dobija se svetla čorbica.
Krubins (Crubeens) su kuvani svinski papci i jedu se rukama. Bejkon end kebidž (Bacon and Cabbage) pravi se od komada suvog mesa (Irish bacon ili Canadian bacon) kuvanih sa kupusom i krompirom. Dodaje se i drugo povrće, crni luk, šargarepa ili repa. Na koncu, tu je irska čorba (Irish stew). Za tradicionalnu verziju recepta koristi se isključivo ovčiji vrat, krompir, crni luk i voda. Naravno, danas se u njoj može naći i drugo povrće, ali oni najdosledniji izvornim običajima tvrde da to samo kvari ukus čorbe. Sastojci se krčkaju satima, jer se obično koristilo meso starijih životinja, pa je bilo neophodno mnogo kuvanja na slaboj vatri.
Kolkenon je opevan u irskim narodnim pesmama
Još dva neizostavna obroka su kolkenon (Colcannon) i čemp (Champ ili Bruitin). Kolkenon je krompir-pire sa keljom ili kupusom, začinjen mladim lukom, maslacem, solju i biberom. Katkad se dodaju mleko, pavlaka, vlašac ili praziluk. Često su ga služili uz kuvanu šunku ili suvo meso. Sličan je čemp, koji se pravi na isti način, ali bez kelja i kupusa.
Za mnoge, jedino istinsko pivo
Za kraj nazdravimo tradicionalnim irskim pićima. Možda možemo raspravljati o prednostima i manama irskog viskija, ali o Ginisu (Guinness) ne. Najbolje, ali ne i jedino irsko pivo. Kod nas može da se nađe Kilkeni (Kilkenny), posebna vrsta irskog crvenog piva (Irish red ale). Za ljubitelje svetlih piva, tu je Harp (Harp Lager). Medovina nije toliko popularna, ali jeste ostavština Kelta koji su ga smatrali za piće koje donosi prosvetljenje. Za najhrabrije tu je potin (poitin), viski od krompira. Među najjačim je alkoholima na svetu i zakonom zabranjen (prave ga domaćini u kućnoj radinosti, kao i jedna destilerija u Irskoj).
Nisam namerno naveo Bailey’s jer je izmišljen tek 1971. godine, pa se teško može nazvati tradicionalnim. Ipak, jeste jedan od važnijih irskih izuma, baš kao i irska kafa (Irish coffee).
Nastala je kada je Davina Dejvidson (Daveina Davidson) grupi promrzlih američkih turista, godine 1940. u kafu sipala viski. Na pitanje Amerikanaca da li je to brazilska kafa, Davina je odgovorila – ne, to je irska kafa. Na tom istom aerodromu specijalitet je probao jedan američki novinar 1952. godine i preneo recept u San Francisko. Priča kaže da su se on i njegov drugar opili k’o majke dok su pokušavali da odgonetnu tajnu pravih razmera kafe, šlaga i viskija.
Živeli!
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
