"Bog malih stvari" - Arundati Roj
“Tako je lako skrhati priču.
Prekinuti lanac misli.
Uništiti delić sna, pažen i čuvan kao da je od porcelana.”
– Tačno znam ko si ti!
– Ti uzimaš male stvari i činiš da one izgledaju kao velike!
Život nije splet pogodnih, ili manje dobrih okolnosti, harmonija, ili nešto treće.
On je u svakom našem danu koji prođe, svakoj ulici, prolazniku koji nam se osmehne, toplo izgovorenoj reči.
Život je u malim stvarima, samo ih treba prepoznati!
“Sutra!”
Reč koja se čita i čuje na svakoj stranici između korica ovog romana, iskače između redova, preti, nagoveštava, planira, podrazumeva i vraća svaku nadu izgubljenu između tišine i praznine.
Ima nečega u deci, u njihovom društvu. Valjda deca čine ljude stvarnim. Moraju da budu stvarni pred njima jer deca sve vide. I pitaju:
–Šta ćemo da radimo?
Uz pomoć nepobedive dečije nevinosti, brat i sestra blizanci pokušavaju da oblikuju svoje detinjstvo u senci olupine u kakvu se pretvorila njihova porodica.
“Da su mogli da načine taj korak, bilo bi im lakše. Da su makar privremeno, mogli da se skriju ispod tragične kapuljače žrtvi. Mogli bi da prepoznaju lice neprijatelja i prizovu gnev zbog svega što im je učinjeno. I da jednog dana, možda, rasteraju uspomene koje su ih proganjale. Ali bes im ne beše dostupan.”
Naučili su da se stvari mogu promeniti u jednom danu, da se životi mogu iskreveljiti u rugobno obličje, čak i zauvek stati uz njihovu reku, sivo-zelenu sa ribama i sa nebom i drvećem u njoj. U noćima sa slomljenim srebrnim Mesecom.
Arundati Roj (Arundhati Roy) nam je dala u ruke roman usidren u moru patnje, ali istovremeno duhovit i čaroban. “Te” velike priče su one koje smo čuli i želimo da ih čujemo ponovo. One u koje ulazimo kad god nam se prohte. U kojima se na svakom mestu osećamo ugodno. Koje nas ne obmanjuju uzbuđenjima i naglim preokretima na kraju. Koje nas ne iznenađuju nepredviđenim događajima. Poznate su poput domova u kojima živimo. Poput mirisa kože naših ljubavnika. Kraj nam je poznat, ali slušamo kao da nije. Kao što znamo da ćemo jednog dana umreti, a živimo kao da nećemo. U velikim pričama zna se ko živi, ko umire, ko pronalazi ljubav, a ko ne.
A opet, želimo da saznamo ponovo.”
“Bog malih stvari” (“The God Of Small Things”) je jedna od najlepših knjiga o ljubavi i gubitku. To je tužna priča kroz koju je prošao ceo naš vek, u njoj se Arundati Roj igra sa vremenom kao sa kućnim ljubimcem. Autorka na senzacionalan način, natopljen bojama, mirisima i svetlošću, otkriva gole kosti čovečanstva, uspešno ljušteći slojeve nacije, kaste, religije, viđene očima dvoje dece na njihovom putu kroz svet malih stvari.
“Bog malih stvari” je mnogo toga, ali jedno definitivno nije – štivo za nestrpljive, jer zahteva od čitaoca punu pažnju i učešće. Knjiga koja ima sopstveni jezik, muzikalan i pristupačan. U nekom širem kontekstu ova knjiga se žanrovski može odrediti kao magični realizam.
Vesna Mitić radi samo ono što želi i nosi samo ono što joj se slaže sa karakterom. Fer igrač, kapriciozna, sujetna, hirovita, impulsivna i razmažena. Seća se kako je propao rock & roll, iako Džeger još uvek peva, a ona više ne broji godine od kada je počela da piše. Sve što je do juče bila, više nije, sve što je želela, više ne želi, sve što je do juče volela – voli, ali nekako iza sebe i sa visine.
