Hrišćanska praksa poznaje svetu tajnu braka, ali prilično ništa nije učinila na posvećivanju i prosvećivanju supružnika, odnosno partnera, ne uči nas ništa o telesnoj izjavi ljubavi i osim što proziva putenost za greh, upućuje nas da se volimo i množimo, pa kako nam Bog da.
Svašta se pripisuje tom Bogu. A šta ako je matori samo hteo da gleda dobar cirkus, pa je smislio to seksanje umesto glupih klovnova koji jedni drugima šljuskaju pitu u lice?
Prihvatajući ideju da je Bog stvorio svet, prihvatamo da je stvorio i seks, kao delotvoran mehanizam za razmnožavanje i obnavljanje pokretnog dela sveta. I ne možemo da ne uzmemo u obzir mnogolikost i međusobnu povezanost sveta koji poznajemo, ali mi to ipak ne činimo, držeći se uskogrudosti, predrasuda i ograničenja koje nam nameću kulture i religije. Propovedajući svoje Bogove i tvrdeći da je Bog jedan, propuštamo da razumemo ono suštinsko – Bog je sve, pa je zato jednost, a ne jedan, božansko je povezano i integrisano, kanalisano kroz telesnost, oduhovljeno kroz ljubav, a ljubav je odnos – prema sebi, prema bližnjima, Bogu i prirodi, sa svešću da smo svi jedno.
Pa, ako nam je Bog između ostalog zadao i seks, treba da se bavimo njime sa svom ljubavlju koju smo u stanju da praktikujemo.
Ne propustite:
