Izaberi ovu BOJU ako želiš da deluješ SAMOUVERENO i COOL!

Samo za prave HEDONISTE: Kako da napraviš najbolju KAFU ikad!

#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

Ko još igra karte?

Ko još igra karte?

Spider i free cell su kod mene na poslu najpopularniji, a verujem da je tako svuda gde neko nešto čeka uz kompjuter. Samo jednom sam otvorila spider u sve četiri boje, obično ga igram sa dve, a free cell je izazovan zato što je svaka partija rešiva i uopšte ne zavisi od podele karata koja vas je zadesila. Na ovaj način verovatno svi igramo karte. Još je i dosta upražnjavan poker preko neta, čak toliko da se internet pokeraši, koji igraju pod šifrom, odnosno pseudonimom, sreću i upoznaju na godišnjim skupovima.

Ko još stvarno igra karte i još da nije tablić?

Poslednji put sam imala ravnopravnog partnera u kanasti još za vreme bombardovanja, kad su ljudi vreme uzbuna provodili u podrumima ili u komšiluku, uglavnom okupljajući se i družeći se dokono. Danas se dokona druženja odvijaju preko Facebooka i Skypea, stvarno ne znam da se neka ekipa sastaje da bi igrala neke karte.

Pre dosta godina, moje društvo je organizovalo turnire u preferansu. Gledala sam kako igraju vešti igrači i kako početnici uče i usavršavaju se. Nezgodan broj tri je potreban u preferansu, a kad je igra duga i napeta, u trenutku kad neko pogreši, a neko poentira zbog nečije greške, ljudi umeju da sve shvate suviše ozbiljno i da se posvađaju.

Nikada nisam naučila preferans, zato što nisam htela da se nađem u ekipi sa svojim tadašnjim dečkom i da se svađamo, kao što se svađao jedan drugi par, koji je redovno igrao. Zato sam njega naučila kanasti i umeo je odlično da igra. Najbolje partije su bile one gde je rezultat stalno bio tesan i neizvestan, sve do odlučujuće partije. Često smo igrali kanastu, jer ona može udvoje, a kad smo imali društvo, igrali smo i remi. Volim i remi, on je donekle nalik kanasti i isto je najbolji kad svi igrači usklađeno gube i pobeđuju i kad je razlika u rezultatu mala i neizvesna do kraja.

Kasnije sam imala još jednog učenika u kanasti, sa kojim sam takođe igrala i remi, ponekad. Više puta smo se svađali zbog karata, odnosno, on se strašno ljutio na mene, govoreći da sam nemoguć protivnik. Zapravo je suviše ozbiljno shvatao kartanje i nije mogao da smisli moje šegačenje i likovanje kad pobeđujem.

1l094L0leO3L 1330080 PL Ko još igra karte?

Koju igru ti igraš?

Takođe, burno reagujem i kad gubim, ali igra treba da bude takva, strastvena. Da te obuzme, angažuje i zabavi, da se zaboraviš i da uživaš i kad gubiš i kad pobeđuješ. Važna je dobra, napeta igra, u kojoj daješ sve od sebe, a zapravo se ne primaš tako da poveruješ da ta igra stvarno dokazuje tvoje sposobnosti ili dostojanstvo ili ne znam šta. Igranje karata je isto kao đuskanje. Baciš se u to i polomiš se i preznojiš skakućući, vrteći se i uvijajući najbolje što znaš. Srcem, amaterski.

Oni što najviše uživaju u igri, najmanje se primaju na nivou ega, oni razumeju duh i svrhu igre, oni se vesele i zevzeče i izazivaju protivnika kad pobeđuju, a proklinju ga, glasno negoduju i psuju kad gube – samo se nijednog momenta ne naljute na protivnika, oni samo prate tok igre i adekvatno reaguju.

Mene prati igračka karma – sve što sam izbegla sa dečkom sa kojim nisam htela da se poduhvatim preferansa, nadoknadila sam sa drugim dečkom, na običnom remiju.

Zašto je nemoguće i nepodnošljivo razvaliti bulju nekome sa tri super-handa zaredom i izjaviti kako je to zato što prosto cepam remi, odlična sam, najbolja? Krhki ego je taj koji ne može da podnese takvu vrstu izazova, a to verovatno ima veze sa onom čuvenom psihološkom stabilnošću koju imaju dobri igrači bilo čega i koji umeju poraz da preokrenu u pobedu.

Nedostaju mi duge i napete partije karata, nedostaje mi dobar suigrač, neko ko je u stanju da me ispraši i da uživa u svom umeću, jednako kao što je u stanju da kad je pobeđen kaže: Bravo, majstore, a odmah zatim hoću revanš.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice