Ljudi često tvrde da „prva ljubav zaborava nema“ i kao da svi znaju koja je to ljubav. Ali ja ne znam. Da li je to ona prva, prva ljubav koju osećaš kad si skroz mali (u vrtiću) ili ona u nižim razredima osnovne škole, kad su sve devojčice zaljubljene u jednog dečka (jer je najviši, najslađi, ima plave oči…) ili na početku tinejdžerskog uzrasta, kad se prvi put poljubiš? Ili je to ono kad si ludo zaljubljena u dečka koji ti ne uzvraća, ili te je ostavio, a ti ne shvataš zašto i to traje i traje, možda sve dok ne sretneš sledeću prvu ljubav, koja ti je uzvraćena, koja je realizovana i konzumirana na sve načine?
Prva velika, kompletna ljubav? Da li se ona računa? Ona koja deli tvoj život na pre i posle? A šta je sa onim ljubavima između i posle, vezama koje nisu bile velike i strasne, ali si u njima bila veoma angažovana i sa tim momcima podelila mnoge značajne životne sadržaje – putovanja, zajednički život, zarađivanje, druženja, individualne uspehe (i padove), gubitke dragih ljudi…
