Pozitivnost
Ma koliko pogrešno ili bukvalno shvatali pozitivnost i ma koliko nas ona nervirala, jer ne radi ono što mi zamišljamo da treba da radi (jer je pogrešno i bukvalno shvatamo), kada postajemo najbolja verzija sebe, neminovno razvijamo i tu dobru energiju, koju drugi u nama prepoznaju kao pozitivnost, a koja se ogleda u spremnosti da prihvatimo i shvatimo ono što se dešava, da se uključimo i delujemo konstruktivno, da razmišljamo o tome šta možemo da učinimo, umesto da se nerviramo zbog prepreka koje nam to otežavaju. Kad razvijamo pozitivnost, negativci počnu da nas zamaraju i da nam smetaju, jer nam je jasno da oni svojim stavovima i ponašanjem opravdavaju svoje nepreduzimanje ničega da reše svoje probleme i hrane se pažnjom, razumevanjem i sažaljenjem, koje izazivaju kod drugih na razne načine – crpu im energiju, koju bi oni sigurno mogli bolje da upotrebe. Zato pozitivnost često zahteva neke neprijatne poteze i promene u životu – prekidanje veza sa prijateljima i partnerima koji su za nas toksični, suprotstavljanje porodici koja bojkotuje naš razvoj, potrebu da branimo i čuvamo svoj integritet od ljudi koji bi trebalo da nam budu bliski, da nas vole, podržavaju i razumeju.
Shvatamo da zaslužujemo najbolje
Baveći se sobom, iskreno razmatrajući i razumevajući sebe, postajući sve više ono što jesmo, možemo i treba da budemo, pronalazeći i ostvarujući svoju autentičnost u raznim oblastima života, postaje nam jasno da zaslužujemo sve najbolje i prestajemo da se zadovoljavamo polovičnim rešenjima i kompromisima koje obično prihvatamo samo zato što je tako lakše i što ne moramo mnogo da se trudimo. Prestane da nas mrzi da se potrudimo da sebi ugodimo, da ispunimo svoje želje i ciljeve i osetimo onu ispunjenost i zadovoljstvo koje svakako zaslužujemo.
Izvor fotografija: instagram.com/LeonieHanne/
Brankica Milošević
