Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Jelena Gavrilović o modi, trendovima i stilu: “Patike su postale moj novi modni fetiš!” (INTERVJU)

Kako da 40-te budu nove 20-te: Ako još uvek ne koristiš ovaj sastojak u nezi kože lica, bilo bi dobro da počneš!

Šta oni koji ispunjavaju život zelenom bojom rade bolje od ostalih?

Zašto je serija Sluškinjina priča toliko relevantna danas i kako pomaže ženama da se (iz)bore za svoja prava

Da li možemo spasiti planetu Zemlju?

Tri sporty chic načina da nosiš patike ovog proleća kao Nina Seničar

Fenomen veštačke inteligencije ili zašto smo zapravo fascinirani serijom Zapadni svet

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Horoskop otkriva: Šta vam je potrebno da čujete kad vam je srce slomljeno?

Koji je tvoj antidepresiv – kako da promeniš hemiju u mozgu

Koji je tvoj antidepresiv – kako da promeniš hemiju u mozgu

1/2

Kada su sedamdesetih godina prošlog veka psiholozi dali legitimitet depresiji, nastale su razne teorije kojima se istina o depresiji prebacivala kao loptica za stoni tenis, ili kao vruć krompir – ustanovljeni su kriterijumi depresije, odnosno određen broj simptoma koje lekar treba da dijagnostikuje (kao što je bezvoljnost i loše raspoloženje) sa napomenom da ti simptomi ne ukazuju na depresiju ukoliko je osoba doživela gubitak u poslednjih godinu dana, jer su u tom slučaju simptomi sastavni deo procesa tugovanja.

Tokom godina, pitanja su se nametala i razmatrala – prvobitnom ubeđenju da je uzrok mozak (nizak nivo serotonina i drugih hemijskih promena), a ne naš način života, suprotstavilo se baš pitanje gubitka i tugovanja. Ako su simptomi depresija prirodan odgovor ličnosti na životne okolnosti, zašto ne bi bile i logičan odgovor na druge stresne situacije – gubitak posla, okolnosti života koje su nametnute i teskobne, posao koji mrzite, usamljenost…

Dakle, ipak nije hemija u mozgu, iako se ta hemija menja u skladu sa tim kako se osećamo – a osećamo se loše zbog svog života, a ne zbog svog mozga. I kad se realnost života svakog pojedinog pacijenta sa simptomima depresije uzme u razmatranje, ukazuje se jasna potreba da se radi na razrešavanju uzroka, a ne na lečenju simptoma, kao što se i dalje masovno radi, utvrđivanjem dijagnoze, dodeljivanjem „šifre“ i prepisivanjam antidepresiva, koji menjajući hemiju u mozgu ublažavaju simptome i dovode do kratkotrajnog olakšanja.

Editors choice