Teško da možemo toliko da se oslobodimo očekivanja, da nas ona uopšte ne opterećuju, da meditativno prihvatamo sve što dolazi i da tako sebi obezbedimo više radosti, nego tuge. Jer, kad ništa ne očekuješ, sve lepo je dragoceno, divno, uzbudljivo, čini te srećnim – tužno je i onako tužno, a još je gore ako očekuješ nešto lepo, a dobiješ šipak. Bez očekivanja nema razočaranja, sve je jasno i realno. Ali mi nismo kandidati za svece, nego ljudi i teško nam je da se fokusiramo na sadašnji trenutak toliko da ništa ne očekujemo od sledećeg. Ono što nam, kao ljudima lakše pada, jeste trik – ubacimo se u pesimistički mod i očekujemo da ćemo se smoriti, da nećemo uspeti, da će veče biti obično, a seks podnošljiv i onda obično sve bude mnogo bolje, jer ništa nije tako loše i bedno, kao što mi znamo da može da bude i kao što očekujemo da se desi.
Ali, ako su naše misli takva snaga kao što je sada već opšteprihvaćeno i ako smo dužni da razmišljamo pozitivno i da gajimo radosna iščekivanja, kako bismo privukli sreću i uspeh, kako onda ovaj trik uopšte uspeva? U stvari, on ne uspeva. Ptica zloslutnica priznaje da se nije desilo ništa ružno, ali ne dozvoljava sebi da se oduševi i opusti, jer, hej, već sledećeg momenta džinovski meteor može da dokrajči svaku zemaljsku radost.
