Ne postoji rok i prognoza kada će vam biti bolje – kada ćete se oporaviti od slomljenog srca, duševnog bola, gubitka. Postoje orijentacioni rokovi za prevazilaženje kriza i stresova – oko godinu dana za preboljevanje neuspele veze, dve godine posle gubitka bliske osobe, dve godine da se organizam hormonski vrati u normalu nakon porođaja… Ali, neuspela veza (razvod, prekid veze sa nekim koga ste smatrali svojom srodnom dušom) nosi osećaj gubitka i poraza istovremeno, a da ne govorimo o duševnim lomovima, kad osećate da ste izgubili sebe i ne znate ni šta bi bila ta normala u koju želite da se vratite, ni da li se uopšte možete bilo gde vratiti.
Šta god da je ranilo vašu dušu i srce, ili donelo stresnu promenu načina života (kao što je donosi roditeljstvo), vreme stabilizacije je vaše sopstveno i ono je ponekad mnogo duže od svih pretpostavljenih orijentacionih rokova.
I tačno je da zapravo, ne možete da se “vratite na staro”, jer prirodan tok života, kao i smena njegovih ciklusa, ne poznaje povratak, kao koncept. Možete neko vreme biti zaglavljeni u svom subjektivnom proživljavanju i osećati da stojite u mestu, ali i tada sve ono objektivno i dalje teče – napred. Vreme, recimo.
Isto tako, ne možete se osloniti na puki protok vremena, iako ono teče kroz vas, a ne oko vas, samo po sebi, vreme ne donosi isceljenje. Oporavak počinje kad aktivno počnete da sarađujete sa promenama koje vam se dešavaju, protiv kojih se bunite, na koje ste ljuti, koje vas dovode do očajanja, koje su vam nametnute. U nekom trenutku, počinjete da hvatate korak sa protokom vremena i da se usklađujete sa okolnostima, da se uključujete u život, koji se sve vreme dešava – ništa neće prestati i zastati da sačeka na vas, ali vi ćete se pokrenuti i stići. Svojim sopstvenim tempom. I načinima koje ćete usput otkrivati.
Ništa se u vašem životu neće promeniti preko noći – zapravo, čovek može preko noći da pretrpi gubitak, ali zato oporavak i pozitivne promene dolaze sporo i postepeno.
