Komunikacione veštine uključuju sposobnost da kažete ono što mislite na jasan i iskren način, što je od naročite važnosti kada sa nekim imate sukobljena mišljenja i stavove. Ali, ne radi se samo o onome što se govori – potrebno je i da aktivno slušate, da biste u potpunosti razumeli ono što je rečeno.
Želite prvo da razumete, zatim da razmislite, a zatim da odgovorite. Ponekad, odgovor uključuje jednostavno priznanje, drugi put, potrebno je nešto malo dublje i više.
Biti bolji komunikator znači poboljšati svoje veštine slušanja i svoju sposobnost da se izrazite.
Interpersonalna komunikacija se tako naziva, jer se odvija između dvoje ljudi. Možda ste odrasli u porodici koja je bila loša u komunikaciji, ili ste usput stekli neke loše navike. Bez obzira na to, uvek je dobra ideja da unapredite svoje komunikacione veštine i podsetite se kako to učiniti na zdrav i efikasan način. Obe uključene strane moraju biti posvećene poboljšanju komunikacije, da bi bilo koji odnos mogao da funkcioniše.
Kako da poboljšate komunikacione veštine
Vežbajte aktivno slušanje
Nesporazumi koji se vrlo često dešavaju u svakodnevnoj komunikaciji, mogu se izbeći jednostavnim slušanjem. A to ne znači da slušate i odgovarate ono prvo što vam padne na pamet – to znači aktivno slušanje. Ako ne razumete ono što sagovornik pokušava da vam prenese, može vam pomoći postavljanje pitanja.
Kada niste sigurni šta je neko mislio rečima koje je izgovorio, nemojte praviti pretpostavke, jer one mogu biti sasvim pogrešne. Bolje postavite pitanja. I nastavite da ih postavljate, dok vam ne bude sasvim jasno šta druga osoba govori.
Uzmite u obzir s kim razgovarate
Veoma je važno sa kim stupate u komunikaciju – da li je to vaš mentor? Roditelj, partner, prijatelj ili šef? Ove razlike su veoma važne, zato što zahtevaju izražavanje drugačijeg nivoa prisnosti i razmene – ali poštovanje uvek mora biti u prvom planu. Samo zato što ste imali loš dan, ne znači da imate slobodu da kažete šta god vam padne na pamet svom partneru, ili roditelju, jer ih time možete povrediti.
Poznavanje „publike“ može vam pomoći da svoju poruku preneste na način koji će druga osoba razumeti, što je od najveće važnosti, kada razgovarate ili pokušavate da rešite problem sa drugima.
Komunikacione veštine i govor tela
Ako srdačno i prijazno govorite, ali su vam ruke prekrštene i namršteni ste, ovo verovatno neće ispasti kako ste nameravali. Govor tela je vrlo važan! U većini slučajeva, smireni gestovi, otvoren položaj ruku i održavanje neutralnog izraza lica može pomoći u upravljanju ponašanjem, kako drugi ne bi pogrešno protumačili vaše namere.
Pročitajte i ovo: Flertovanje kao oblik (poslovne) komunikacije
Razmislite pre nego što progovorite
Kao ljudi, najčešće smo vrlo reaktivni, a to znači, skloni da govorimo bez razmišljanja. Da biste unapredili svoje komunikacione veštine, koristite svoju sposobnost razmišljanja. Nemojte reći prvo što vam padne na pamet, ili samo da bise nešto rekli ili izrazili negodovanje. Udahnite, potvrdite da ste čuli drugu osobu i odvojte trenutak da razmislite o onome što ste čuli i o mogućem adekvatnom odgovoru. Ako preskočite momenat razmišljanja, vrlo je verovatno da ćete ući u sukob, koji ste mogli da izbegnete.
Imajte na umu da ono što kažete može pomoći da ispravite pravac kojim je razgovor krenuo – komunikacione veštine služe za navigaciju, koja može odrediti ishode. Kada vodite važan razgovor, možda poslovni, važno je da znate kakav rezultat želite i da pokušate da taj ishod ostvarite kroz reči koje birate. Isto važi i za tekstualne poruke i mejlove – uvek pročitajte šta ste napisali i ostavite vreme za korikcije, pre nego što pošaljete poruku.
Komunikacione veštine i konkretnost
Generalizovane izjave imaju tendenciju da zbune ljude, koji onda mogu „učitati“ poruke koje im zapravo niste uputili. Dakle, što konkretnije, to bolje. Umesto da kažete „nešto“ nazovite to nešto njegovim pravim imenom. Ako se prisećate nekog događaja, iznosite samo činjenice i budite konkretni. Što više informacija imate, to bolje – u većini slučajeva.
U nekim situacijama, biti previše konkretan, kao na primer, prilikom svađe ili sukoba, može izgledati kao okrivljavanje – a to ne pomaže u pronalaženju rešenja, ili prenošenju prave poruke. Budite pažljivi i odmereni u izboru reči!
Ostanite pozitivni i optimistični
Ovo je u osnovi generalno životno pravilo. Ako ste čuli za zakon privlačnosti, onda znate da većinu vremena dobijate ono što dajete – privlačite ono čime zračite. Ukoliko nekome šaljete grube vibracije, velike su šanse da će se osećati izazvano da bude oštar, ili čak nepristojan. Zato, ukoliko želite pozitivne odgovore, nastupite pozitivno – sa uverenjem da će sve proći kako treba – i budite vedri i ljubazni tokom razgovora.
Komunikacione veštine – kontakt očima
Znate kakav čudan utisak ostavljaju oni koji izbegavaju da vas gledaju u oči? Kontakt očima je važan segment govora tela, a komunikacione veštine uspostavljanja tog kontakta ogledaju se u lakoći i prijatnosti sa kojom to činite. Kontakt očima treba dozirati – druga osoba ne treba da oseća da zurite u nju i pokušavate da joj proniknete u um, ili da je naterate da skrene pogled. Šarajte očima po licu sagovornika i povremeno mu uhvatite pogled, dok slušate. Kada govorite, verovatno ćete potražiti inspiraciju gledajući gore i sa strane (to je uobičajeno ponašanje) i samo povremeno proveriti da li vas sagovornik gleda.
Komunikacione veštine su jednako važne na poslu i u privatnom životu i kada počnete svesno da ih praktikujete – da pažljivo slušate, vodite računa o porukama koje šalje vaš govor tela, kao i o porukama koje svojim gestovima i pokretima šalje sagovornik, da jasno formulišete ono što želite da kažete i da pritom koristite smiren ton i birane reči, kojima nikog ne prozivate, primetićete da bolje razumete i da ste bolje shvaćeni. A bolje razumevanje vodi ka dogovorima koje želite da postignete.
Pročitajte i ovo: Slušanje – suština komunikacije
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
