Dakle, razumni muškarci i žene nastoje da pronađu i ostvare sebe u svim aspektima života, razrešavajući usput svoje uskraćenosti, uverenja i strahove koji su im usađeni i nametnuti vaspitanjem i životom u duhovno skučenim i nepodsticajnim sredinama. A kad postanu roditelji, ne misle da je važno da imaju roze devojčice i plave dečake, ne padaju u nesvest ako njihovi sinovi ne vole loptu i pištolje, nego češljeve i šljokice i ako njihove devojčice ne zanimaju lutke, nego penjanje na drveće. Zapravo, oni se trude da svojoj deci pruže sve podsticaje – i da borave u prirodi i da prate savremene tehnološke trendove, i da se bave sportom i da razvijaju svoje talente i da se obrazuju i da razvijaju ukus i kulturna interesovanja i sklonosti. I dalje samo uz slušanje glasa zdravog razuma.
Razumni roditelji obezbeđuju ako ne rodno neutralnu, onda atmosferu rasterećenu nametanja rodnih uloga. Njihova deca su obučena praktično i komotno i igraju se čime žele, a to nisu uvek igračke adekvatne rodnim ulogama, a često nisu čak ni igračke, nego kutije, alat, posuđe – sve što im je nadohvat ruke i što im skreće pažnju. Ako vidite trogodišnje dete kako barata nožem, dok su roditelji pri tom potpuno opušteni, to znači da oni znaju da dete ima spretne ruke i pokazuje sklonost ka baratanju oštrim predmetima i da su oni misle da je to ok – važnije im je da dete razvija samopouzdanje u stvarima koje ga zanimaju, nego umirivanje sopstvenih strahova. I dalje tvrdim da je u pitanju najviše zdrav razum. Mogli bismo to da nazovemo izvesnim stepenom osvešćenosti, ali svesnost je u najtešnjoj saradnji sa zdravim razumom.
Ali, kad deca relativno razumnih i svesnih roditelja pokažu izrazite rodne karakteristike i sa radošću im pristupaju (dečaci se dokopaju alata, satima se igraju svime što ima točkove, sklapaju lego kocke, devojčice češljaju lutke, šminkaju se, žele da nose jedino svoju omiljenu haljinicu…) oni ih u tome ne sputavaju. Jer zdrav razum kaže da se muška i ženska deca razlikuju, što uprkos naučnim istraživanjima koja tvrde da su im mozgovi isti, može da potvrdi svaka majka muškog i ženskog deteta, a one se između sebe jako dobro razumeju i slažu se po pitanju tih razlika.
Zašto je potrebno nametati kroz sistem obrazovanja, kroz pravila i zakone rodnu neutralnost? Verovatno zato što se zdrav razum i svesnost ne mogu narediti zakonom i propisati pravilima. Ok, devojčicama ne treba nametati da su princeze i učiti ih da manipulišu muškarcima svojom ženstvenošću, dečacima ne treba nametati da su superheroji i podsticati ih u razvijanju u emotivno oštećene, nedostupne i neinteligentne osobe. Oni koji zastupaju rodnu neutralnost veruju da je to davanje jednake šanse svakom detetu, u startu, da bude ono što jeste i u tom smislu, trasrodno ili gej orijentisana deca nisu čudna i izopštena u zajednici.
