Vrata se otvaraju
Često, to uopšte nisu ona vrata na koja ste tako dugo kucali, pred kojima ste straćili silno vreme čekajući da vas najzad pozovu unutra. Onda se nešto desi i vi krenete niz hodnik, ili se osvrnete preko ramena i ugledate kako se otvaraju vrata koja nikada niste ni primetili. Naše prave potrebe često ne liče na naše želje i zamisli i njihova realizacija dolazi kroz nešto što ne primećujemo, što smo previđali i nismo uopšte uočavali mogućnosti. Ponekad se te mogućnosti uobličavaju tokom onog vremena koje provodimo uzalud tapkajući pred onim zatvorenim vratima, dok se u nama nešto sleže, presabira, slaže i delići slagalice ležu na prava mesta. Procesuiramo i kada smo spremni, mogućnost se ukaže. Možda ne tu gde je tražimo, već tamo gde je uopšte nismo očekivali – a posle kad razmišljamo o tome, jasno nam je da su kosmičke sile bile na delu.
Osećate se svrsishodno
Kada ste na pravom putu, ispunjeni ste osećanjem smisla i svrsishodnosti, imate snažan osećaj da ostvarujete svoju svrhu, puni ste poleta i samopouzdanja i stvari se odvijaju intenzivno. To iskustvo u kome “prštite” od energije, biće vam veoma korisno kada se stvari uspore i lekcije se ponovo pojave na vašem putu, kada iskrsnu prepreke i od vas zahtevaju da napravite nove uvide i prigrlite promene koje dolaze. Tada ćete moći da crpite tu energiju retroaktivno i da se osnažite kada opet postane naporno.
Naslovna fotografija: instagram.com/liliaweddell
Brankica Milošević
