Možda zato da proživimo važno iskustvo (a čitav život je proživljavanje važnih iskustava) bez koga ne bismo mogli da napredujemo, da kreiramo priliku za samospoznaju i osvešćivanje (svaka kriza je prilika za rast i razvoj), jer ljudski rod je izabrao da uči kroz bol i nelagodnost.
Niko ništa ne bi želeo da sazna i promeni, da nije bola i nelagodnosti. Mi moramo da nateramo sebe da radimo na tome da nam bude bolje, ali zato mora prvo da nam bude loše. Međutim, kad se malo osvestimo, kad spoznamo svoju ljudsku moć (osim što stalno spoznajemo svoju nemoć) zakon uzroka i posledice (kako seješ, tako žanješ) možemo da iskoristimo tako što ćemo svesno kreirati pozitivne posledice i time pomoći uzroku da sazri u nama.
Zvuči apsurdno, kao, budi srećna, da bi bila srećna, voli, da bi imala ljubav, daj drugome ono što tebi najviše treba… Ali to je jednostavna i prosta istina, koja naprosto mora da zaobiđe um, da bi bila shvaćena i prihvaćena na telesnom nivou – jer to je ljudski nivo materijalizacije. Kad počnemo da koristimo srce umesto uma (ega) tada malo bolje kapiramo stvari.
Slično privlači slično
Što zračiš to privlačiš – isto je kao sa uzrokom i posledicom. Ako odišeš strahom, očekivanjem negativnih ishoda, nepetošću i nesigurnošću, to neće privući ništa različito, odnosno, pozitivno. Ono što nosiš u sebi, računajući nesvesne sadržaje (naročito njih) materijalizuje se u tvojoj realnosti.
Na taj način, čovek jeste kreator i stvaralac svoje sudbine i svog života. Ono što nas ljuti i nervira kod drugih, nosimo u sebi, ali obično ne želimo to da uvidimo. Ljudi oko nas su naša ogledala i naši učitelji, jer nam stalno pružaju priliku za samospoznaju – dok mi mislimo da nas stalno nerviraju i zagorčavaju nam život. Iznoseći na svetlost svesti svoje potisnute emocije, konflikte i pogrešna ubeđenja, stičemo sposobnost da emitujemo opuštenost, smirenost, otvorenost, toplinu, pozitivnost i da privlačimo dobre stvari.
