Ljubav i oproštaj
Mi osećamo da je ljubav najvažnija u životu i nekako uspevamo to da shvatimo potpuno pogrešno. Umesto da se centriramo sami u sebi, gde se nalazi izvor ljubavi i da sa tog mesta izlivamo ljubav, primenjujući kosmičke zakone, mi tražimo nekog ko će nam dati sigurnost, u čiju ljubav i naklonost ćemo moći da poverujemo, ko će nam biti veran, ko će nam pripadati i voleti samo nas. Izjednačavamo ljubav sa partnerskom, romantičnom ljubavlju, a upravo nam partnerski odnosi najteže i najgore idu.
To je zato što nam intenzitet emotivne povezanosti i telesne privlačnosti daje nabolju priliku da naučimo najteže lekcije. U najboljem partnerskom odnosu, svesni smo da smo jedno drugom ogledala i vidimo sebe očima ljubavi, kao što vidimo i svoje slabosti, ego tripove i negativnosti. U najgorem, nismo svesni ničega, prepušteni smo sirovim osećanjima, ratujemo sa partnerom i sa svojim emocijama, prepušteni smo udarcima kao loptica u fliperu i – imamo svaku priliku da dosegnemo dno svojih frustracija i obezvređenosti i da odatle krenemo ka svetlosti svesti.
U tom smislu, nema pogrešne i toksične veze, ima samo težih i lakših lekcija.
Poneti snažnim i dubokim emocijama, smatramo da su ljubavna osećanja sama ljubav, koja zapravo najmanje veze ima sa osećanjima. Ljubav je stanje – stanje svesti, uma, duha i tela. U stanju ljubavi, u stanju smo i da oprostimo – sebi, roditeljima, partnerima, bogu, sudbini, svetu – svima koji su nas doveli u poziciju da se osećamo kao žrtve, da iskusimo bespomoćnost, izgubljenost, povređenost, razočaranje, bol i tugu. Opraštanjem omogućavamo sebi pročišćenje, otpuštanje, olakšanje i direktan pristup izvoru ljubavi.
izvor slika : www.unsplash.com
Aleksina Đorđević
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
