Međutim, trud koji su uložili da neki sadržaj elektronski uobliče, mnogo je bliže meti, makar i samo zato što su ovde u ispravnoj poziciji – licem prema meti u položaju za ciljanje. Tragovi u sećanju su mnogo jasniji i trajniji, iako se nisu posebno ni trudili da ih zapamte. Mentalni otpor prema gradivu prevaren je lukavo i delotvorno – dok se pažnja baktala tehničkim izazovima, reči i predstave su se ušunjale u vijuge i napravile skroman zapis, koji se prosto i lako dešifruje i rifrešuje.
Možda to nije dovoljno za peticu, u onom gimnazijskom, akademskom smislu. Ali možda petica više nije adekvatno merilo. Jer nije se promenila samo komunikacija, brzina i dostupnost informacija, nego i način na koji se one selektuju, pamte i reprodukuju. Zašto bi savremen đak morao da drži u glavi ono što može da ima na internetu, fleški ili u memorijskoj kartici i do čega može da dođe onoliko brzo, koliko uređaj koji koristi učitava podatke? O svemu što uče, mogu da naprave elektronski zapis – trud koji ulože u taj postupak, dovoljan je da im informacije na nivou prepoznavanja gradiva, ostanu u glavi prosto same od sebe, a ako su dodatno motivisani (zainteresovani) zapamtiće i bolje od prostog prepoznavanja.
Dok škola stigne 21. vek, mi ćemo biti davna prošlost. Ali, uvek će biti onih koji idu ukorak s vremenom i nastoje da prikupe društvo, da ne idu sami.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
Izvori fotografija: www.theoraclecollective.blogspot.com, www.thelibertineezine.com, www.fashiongonerogue.com
Aleksina Đorđević
