Od početka prethodne godine, srpska javnost je mnogo puta imala razloga za veliku tugu, jer su odlazile velike glumačke i druge legende, a sada im se pridružio i Raša čije milo lice i upečatljivi glas niko i nikada neće moći da zaboravi ako ga je i jednom u životu video ili čuo. Samo neki od epiteta kojim je opisivan najčešće bili su sveznalica, savremeni Orfej, autentični mudrac, koji pokazuju koliko je značio i koliko znači celoj našoj javnosti, a posebno deci za koju je dugi niz godina pisao, stvarao i samo se njima posvetio.
Kada su ga jednom upitali zašto je prekinuo svoj novinarski rad i okrenuo se stvaranju za decu, izjavio je: “Svom sinu Bojanu, svešteniku u Moskvi, ispričao sam bar hiljadu bajki pred spavanje, a ćerki Dijani, posle sedam godina, još hiljadu. Samo sam jednu zapisao. A kad mi se rodila unuka Maša, odjednom sam dobio odnekud čudom dar da pevam i pišem za decu. Za nju sam napisao svoju prvu knjigu za decu, ‘Žabac koji ne zna da ćuti’. Izašla je 1987. Taj žabac sam ja, ali i Zmaj Jovin žabac koji nema sluha.”
