Istovremeno, Louis Réard, francuski inženjer, koji je vodio porodični posao svoje majke, prodavnicu donjeg veša, primetio je kako devojke i žene na San Trope plažama podižu ivice svojih kostima, zavrću ih i podvlače, da bi bolje i što više pocrnele, što ga je inspriisalo da napravi kupaći kostim minimalnog dizajna. Uklonio je nepotrebne viškove tkanine sa svih strana i spustio liniju struka, po prvi put otkrivajući pupak. Njegov prvi bikini se sastojao praktično od 4 trougla tkanine sa isprintanim novinskim paternom. Kako je i sam Réard opisao ovaj dvodelni kupaći kostim “otkriva sve o devojci sem devojačkog imena njene majke.”
O tome koliko javnost nije bila spremna na ovakav iskorak svedoči i činjenica da Réard gotovo da nije mogoa da pronađe osobu koja bi nosila bikini na pres konferenciji i predtavljanju, budući d aniko od uobičajenih modela nije želeo pa je s toga unajmio devetnaestogodišnju plesačicu Micheline Bernardini iz pariskog kasina. Svoj modni letnji komad je predstavio 5.jula 1946. na javnom bazenu u Parizu. Réardova konferencija se održala pet dana nakon prvog isprobavanja nuklearnog oružja, bombe, iznad Bikini arhipelaga, odakle je i našao inspiraciju za ime.
Heimov dizajn je bio prvi nošen na plažama, ali je ime koje je Réard nadenuo, “bikini” ostalo u javnosti. Uprkos značajnom društvenom otporu Réard received je primio 50 000 pisama pohvale od fanova. Ukratko, ljudima se dopadalo ali nisu bili spremni, i kao što Kevin Jones, kustos i modni istoričarr ističe, Réard je prosto bio ispred svog vremena dobrih 15, 20 godina, i u to vreme su samo avangardne žene, pretežno iz viših slojeva evropskog društve, prihvatile ovu promenu, otvaranje i napredak, dok je isti bio izuzetno oštro osuđivan od strane katoličke crkve i zabranjivan u nekim oblastima kao npr duž Francuske atlantske obale, u Španiji, Belgiji, Italiji, dakle svim komšijskim zemljama Francuske, kao i u pOrtugaliji, Australiji i nekim SAD državama.
