Da li ste primetili kako vam kreativne ideje i uvidi padaju na pamet pod tušem, ili u neobaveznoj šetnji? Kreativno mišljenje se nesmetano odvija kad vam misli lutaju, kad ste opušteni i neusredsređeni, a najveće su šanse da ćete se ovako osećati kad se tuširate ili šetate. Tad se možete iznenada setiti nečeg što niste mogli da dozovete dok ste napeto razmišljali, možete doživeti iznenadan uvid, shvatiti šta vam poručuje određeni san, dobiti ideju za rešenje nekog problema koji vas muči – a da vam te teme nisu bile ni na kraj pameti. Kao da je vaš um radio bez vaše pažnje i nadzora, bez kontrole i usmeravanja i tako slobodan, očigledno radi bolje nego kad se trudite da angažujete svoje kognitivne sposobnosti.
Ovaj fenomen se objašnjava fiksnom količinom pažnje kojom vaš mozak raspolaže – postojajem biološkog limita, koji vam otežava obavljanje više zadataka istovremeno i često dovodi do grešaka. Kad se racionalni um fokusira na problem, on zauzme veći deo vašeg propusnog opsega, dok puštanje misli da lutaju dok obavljate neki zadatak koji uopšte ne zahteva vašu pažnju, omogućava vašoj podsvesti da deluje nezavisno od aktivnosti u koju ste uključeni.
Kreativno mišljenje se vrlo lako odvija bez nadzora vašeg svesnog uma, dok obavljate rutinske stvari, kao što je tuširnje ili hodanje, ili dok vozite putem kojim ste prošli nebrojeno puta, ili perete sudove… To su sve usamljene aktivnosti koje vam omogućavaju da se isključite iz spoljašnjeg sveta i mogu biti meditativni, opuštajući intervali koji otvaraju skrivena vrata percepcije i perspektive.
Tuširanje je naročito pogodna aktivnost, jer tuš proizvodi beli šum koji blokira spoljašnju stimulaciju. Zvuk vode iz tuša proizvodi delimičnu senzornu deprivaciju, uzimajući propusni ospeg koji bi se koristio za druge percepcije i usmeravajući ga u mentalni prostor, koji um koristi za istraživačka lutanja. Ideje koje se inkubiraju u podsvesti, mogu se iznenada osvestiti, kao da se u vama nešto otkočilo, ili otkačilo i probuditi vaše kreativno mišljenje.
Pročitajte i ovo: Kako da postignete stanje mentalnog protoka
Nedostatak namernog razmišljanja oslobađa um, a nedostatak spoljašnje stimulacije može dovesti do stanja mentalnog protoka, u kome smo iako na površini odsutni, duboko zaokupljeni unutrašnjom kontemplacijom. A iz nje se dešavaju proboji i „aha“ doživljaji.
Hodanje je još jedna rutinska aktivnost, koja angažuje telo bez potrebe za naročitom pažnjom i razmišljanjem i oslobađa um i kreativno mišljenje. Čuvena književnica Virdžinija Vulf, usavršila je svoju sposobnost da prikaže svest i karakter svojih likova, tokom dugih šetnji. U svom biografskom eseju „Skica prošlosti“ rekla e da je njen roman „Ka svetioniku“ izbio iz nje dok je hodala u nehotičnoj žurbi. Slika u glavi, kako neko duva mehuriće od sapunice, izazivala je ideje i scene, koje su se gomilale jedna za drugom, veoma brzo. A šta je duvalo te mehuriće – nije znala.
Henri Dejvid Toro, pesnik, filozof, transcendentalista, u svom eseju „Hodanje“ objašnjava da to nije ni nalik na vežbanje, kao i da je apsolutno oslobođeno svakog onostranog angažovanja.
I Fridrih Niče je hodao, da bi oslobodio kreativno mišljenje. U „Sumraku idola“ napisao je: „Sve istinski velike misli začinju se dok hodate.“
Rodžer Rozenblat, američki pisac i esejista, u svom romanu „Dečak detektiv“ govori o lutanju misli, koje vode noge putem lanca asocijacija, kroz posmatranje i šetanje bez svrhe. On je razvio zanimljiv koncept, koji kaže da svako od nas ima dve ličnosti, koje idu sa nama u naše usamljene šetnje. Jedna je za čula, a druga za intelekt i one se nikada ne sreću, iako žive svoje živote paralelno i zajedno se kreću kroz beskonačnost.
Tuširanje i hodanje mogu biti meditativna iskustva, prilika za introspekciju i kreativno mišljenje, mentalni prostor koji rađa sjajne ideje, sa osećajem da su nam one odjenom pale na pamet.
Pročitajte i ovo: Dobre stvari koje se dešavaju kad pustite misli da lutaju
Naslovna fotografija: pexels.com
Brankica Milošević
