Prošla sam kroz park, do mesta gde se on izdiže visoko iznad mora, i odatle posmatrala tvrđavu kako, kanalom odvojena od kopna, stoji okružena plavim nebom i još plavljim morem. Baš ova tačka u Krfu ostala mi je omiljena. Tu odmah ispod sam ugledala plažu i jedan drveni dok, star i pomalo nakrivljen, ali sam mogla zamisliti sebe kako se na njemu ležeći čitam i kao meditiram. Da sam samo ostala još koji dan.
Stari, iskrivljen dok na koji još kročila nisam, a već mi je postao omiljeno mesto za meditaciju
Produžila sam kroz park niz obalu, sa ciljem da stignem do Srpske kuće. Tog dana nije bilo organizovanih poseta pa sam posle razgovora sa kustosom, sama obišla izložbu. Istorija dodaje težinu i značaj ovom gradu i ovom ostrvu.
Pogled na more sa ivice parka
Vratila sam se do stare tvrđave, platila ulaz od 6€ i krenula u njeno osvajanje. Ona je najznačajniji istorijski trag venecijanske države na ovom prostoru koji je izgrađen na mestu sličnog utvrđenja iz vizantijskog doba. Na donjem platou nalazi se crkva izgleda antičkog hrama, i dok stojite ispred nje možete posmatrati more i južnu obalu grada.
Donji plato u Staroj tvrđavi
Odatle sam krenula da se penjem stazom ka svetioniku. Uvek tražim najviše tačke svakog mesta u kom se nađem, zbog pogleda, sasvim logično. Svih 360 stepeni posmatranja odavde nezaboravno je. Čitav stari grad pa iza njega noviji delovi grada, luke, obale, plaže, Vido, kopno, more, sve se odavde vidi. Nemoguće je ne primetiti da su sa ove udaljenosti sve zgrade po boji iste pa je ceo prizor time lepši. Beličasta arhitektura isprekidana je samo zelenilom parka i uokvirena plavom bojom neba i mora.
Do i sa svetionika
Ovaj momenat u čitavom danu i ovo mesto u celom gradu bili su vrhunac mog boravka u Krfu. Odatle sam laganim hodom, prezadovoljna onim što sam za samo par sati videla, nastavila da šetam bez određenog cilja. Želela sam da zalutam još samo malo, da se iznenadim kada zavirim iza ćoška. Nisam očekivala da će to posle svega ovoga biti moguće, ali uspeo je. Izbacio je još par zanimljivih vizura, neobično složenih zgrada i do samog rastanka nije me ostavljao ravnodušnom. Ah, taj Krf. Pa ko ne bi poželeo da se vrati?!
Repriza koju čekam…
Tekst i fotografije: Maja Gajinov, Ptica na žici
