Svakome je potrebno ventiliranje emocija i prilika da pruži odušak svojim osećanjima, da smanji naboj, da bi jasnije razmišljao i bolje upravljao osećanjima i ponašanjem. Ali stalno kukanje i žaljenje je destruktivno, jer nam ne pomaže da osetimo olakšanje i proširimo perspektivu, a drugima je naporno i preplavljujuće.
Niko ne želi da sluša primedbe koje se beskrajno ponavljaju, u svakoj situaciji – kukanje je negativan životni stav, koji nas udaljava od svojih stvarnih osećanja i potreba, ali i od drugih ljudi.
Šta da radite ako ste vi neko ko se stalno žali i kome ljudi često govore „ti uvek imaš neke primedbe“ i „tebi ništa nije dovoljno dobro“ ili vas na druge načine upozoravaju da ste naporni i neprijatni?
Kako da prepoznate obrasce kukanja i žaljenja
Vidite čašu kao polupraznu i ne tražite rešenja
To je ozbiljno iscrpljujuć stav za vas, i za sve oko vas. Možda drugi pokušavaju da budu tolerantni, a kad više ne mogu, oštro vas prozivaju da prestanete da se žalite i da učinite nešto. Međutim, vi možda ne primećujete šta nije u redu u vašem stavu, iako primećujete šta sve nije u redu u svemu (i svima) oko vas.
Negativna percepcija vidi manjkavosti i fokusira se na njih, ignorišući sve druge dobre, vredne i radosne stvari, koje postoje zajedno sa manjkavim. Do pola prazna čaša je iz druge perspektive do pola puna i to nije samo naporna filozofija preteranog pozitivizma. To je način da uživate u dobrim stvarima i prihvatite nesavršenostvo. Kada prebacite fokus na ono dobro, negativno još uvek postoji, ali vi ne ulažete svoju energiju u kukanje i trovanje životne radosti sebi i drugima.
Na primer, izašli ste sa društvom u restoran i usluga je aljkava, ozvučenje kreštavo, grupa drugih gostiju previše bučna… Ako ste skloni kukanju, fokusirate se na negativnosti i oštro ih kritikujete, ali ukoliko želite da razbijete taj obrazac, primetite stvari koje su dobre, jer sigurno ih ima, ne morate da ih izmišljate. Hrana je ukusna, imate sjajno društvo, muzički repertoar je iznenađujuće zabavan, a muzičari odlični, iako zvuk malo ječi.
Negativnosti, propusti i manjkavosti uvek postoje, u svakoj situaciji i na svakom mestu. Kukanje je način da ih naglasite (i svima pokvarite raspoloženje), dok je fokus na dobre stvari način da njih istaknete – i super se provedete.
Takođe, ako se žalite zbog nekog realnog problema, jadanje ništa ne pomaže – ono što pomaže je da nešto preduzmete i potražite rešenje.
View this post on Instagram
Kukanje vas udaljava od ljudi
Kad vas drugi prepoznaju kao nekog ko se stalno žali, nije im prijatno u vašem društvu i izbegavaju vas. Kad biste ih čuli kako komentarišu, to bi vas možda povredilo i naljutilo, ali možda bi bilo otrežnjujuće.
Vaši poznanici i prijatelji znaju da ste naporni i razgovoraju o tome i često izgovaraju ovakve rečenice: „Ne mogu više da je slušam kako joj sve smeta i na sve se žali, a ništa ne preduzima da nešto promeni i počela sam da je izbegavam, kad god mogu. Negativna je i oduzima mi energiju, nije mi prijatno. Kad ne mogu da je izbegnem, gledam da skratim druženje i da što pre pobegnem, ne mogu to da podnosim više…“
Ako ste i sami izgovarali ovakve rečenice, znate dobro kako je teško družiti se sa onima koji se stalno žale i kako je teško dopreti do njih i kako vas to frustrira i ljuti. Trebalo bi da prihvatate svoje prijatelje takve kakvi su, ali trebalo da možete otvoreno da im kažete kad su nemogući. Ako ne možete, onda ne želite da provodite vreme sa njima i žao vam je što se udaljavate, ali ne želite sebe da izlažete toj energiji i pokušavate da to izbegnete.
Ako se pitate zašto ljudi nikad nemaju vremena za vas i zašto vas izbegavaju, vaša negativnost bi mogla da bude odgovor. Umesto da optužite prijatelje da su loši i krenete u neku od svojih „jadna ja“ tirada, pitajte ih zašto vas izbegavaju i zamolite ih da vam iskreno odgovore – otvorenost za povratne informacije vam može promeniti život.
Pročitajte i ovo: Psihološke tehnike za oslobađanje od ljutnje – kako da otpustite bes
Zašto se ljudi jadaju
Ljudi koji nisu skloni da se žale i nemaju negativnu percepciju sveta, pričaju o svojim problemima kada im je potrebno da ih neko razume i podrži, jer znaju da otvaranje pomaže da sami sebe bolje shvate, a možda dobiju i koristan ili inspirativan savet.
Ljudi koji se stalno žale, takođe žele pažnju i podršku i možda ne umeju na drugi način da je dobiju. Možda im iskustvo iz detinjstva govori da će dobiti pažnju ako su jadni i bespomoćni ili ljuti i dramatični, možda ne znaju drugačije da komuniciraju ni sa sobom ni sa drugima (možda u njihovom okruženju svi stalno kukaju). Preterano kukanje je uglavnom uzrokovano mešavinom problema u komunikaciji sa izazovima unutrašnjeg dijaloga, poteškoćama u regulisanju emocija, niskim samopoštovanjem… Depresija i anksioznost mogu izazvati preterano jadanje, a možda su u pitanju i osobine ličnosti.
View this post on Instagram
Kako da smanjite kukanje i promenite perspektivu
Pokušajte sa različitim praksama svesnosti, kao što je vođenje dnevnika, koje vam može pomoći da organizujete svoje misli i pronađete način da krenete napred.
Vežbanje zahvalnosti je takođe dobra praksa, koja vam može pomoći u negovanju pozitivnog načina razmišljanja i pomoći vam da vidite vredne i dobre stvari u svom životu – da promenite perspektivu. Uvedite ovu korisnu praksu u svakodnevnu naviku – pokušajte da tokom nekoliko minuta svakog dana mislite na dobre stvari i da zaista osetite zahvalnost.
Praktikujući svesnost, usvajate razvojni mindset i stičete naviku da širite perspektivu, da posmatrate sebe, da se pitate šta možete da naučite i kako možete da prevaziđete probleme – a to poboljšava vaš ukupni kvalitet života.
Redovno izazivajte sebe – izađite iz svoje zone komfora svakog dana, u malim stvarima. Radite ono što vam teško pada, što zahteva disciplinu – samo zato što je to dobro za vas. Izađite u večernju šetnju, iako biste radije ležali i gledali serije, korigujte loše navike, uvedite više strukture i discipline u svakodnevni život, koja uključuje i vođenje dnevnika, osećanje zahvalnosti, samoposmatranje. I potražite pomoć stručnjaka, koji vam može ponuditi strategije koje mogu poboljšati vaše mentalno zdravlje i podržati vaš lični rast.
Pročitajte i ovo: Šta rade mentalno snažni ljudi kad im je teško
Naslovna fotografija: instagram.com/kateghiter
Brankica Milošević
