Samo što kukajući muškarac obično nije još ni na pragu starosti, a kukanje je razvio u ranoj mladosti, pa ako ga dugo poznajete, vidite da se nije ništa promenio – još uvek je onaj isti razmaženko sklon beskonačnom samoosluškivanju i samosažaljenju i kukanju koje u njegovoj glavi ima oblik vidite koliki sam junak iako mi je teško.
Ali teško je i slušati ga, a još teže razlučiti njegovo realno stanje od njegovog kukanja.
Kukanje može još i da bude odbrana, štit oko stvarnog stanja, da neko slučajno ne pomisli kako je njemu opušteno i komotno, iako svi dobro vide da je njemu opuštenije i komotnije nego mnogima koji se uopšte ne žale.
Kukanje je i traženje pažnje i razumevanja, nedostatak ljubavi i želja da neko najzad preuzme odgovornost i razreši kukavca dužnosti koje mu život nameće…
Kukaju i vrlo pametni i vrlo duhoviti i vrlo napeti i uplašeni i vrlo sposobni da deluju kad se najzad pokrenu…
Sve je to razumljivo, onako poizdalje posmatrano, ali ako nešto izaziva žensko prezrenje kome nema leka, to je muško kukanje.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
