Nekome uliva poverenje i poštovanje samo doktorska diploma i konvencionalan pristup, neko ništa ne veruje lekarima i radije bira alternativne pravce, neko nalazi mir i spasenje kroz religiju, pa je zato pre svega važno da znaš šta je ono u šta ti stvarno veruješ, jer to je uslov da sarađuješ, da se otvoriš i primiš nove smernice, stvoriš nove koncepte, odnosno, pronađeš adekvatan okvir za svoj rast i razvoj.
Ako tražiš pomoć u očajanju i sa rezigniranom idejom da tebi niko ne može da pomogne, verovatno je krajnje vreme da shvatiš da samo sama sebi možeš da pomogneš i da od tebe zavisi da li ćeš nekome dopustiti da te u tome usmeri i da ti asistira. Bilo koji vid terapije, odnosno rada na sebi, nije rešenje svih problema, nego način života, koji prihvataš i praktikuješ da bi se osećala bolje, ispunjenije, smislenije, da bi sebe bolje razumela i više volela. To je put kojim ćeš se kretati i dalje, tokom celog svog života, a traženje pomoći je biranje pravca, usmeravanje, podrška koja ti je potrebna da se odvažiš i kreneš tim putem.
Pročitajte još i ovo:
Kako razgovaraš sama sa sobom?
Razumne stvari koje treba da razumeš u prvih tridesetak godina života
Pregled istorije histerije, ili, kako smo postale nedoj..ane (BLOG)
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.unsplash.com
Aleksina Đorđević