Ono što se prvo može primetiti kod francuske hrane jeste da recepti nemaju previše sastojaka. Francuzi se trude da sve drže jednostavnim i ne planiraju da 10 sati provode pored rerne. Na primer, ratatuj je samo povrće iseckano na kolutove, a kada se dovoljno dugo ostavi u rerni da se karamelizuje, ukusi se pomešaju i dobijate preukusan obrok.

Francuski sendviči su samo tost hleb sa povrćem: avokadom, paradajzom, salatom, namazima po želji.

U hrani treba da uživate

Ako iko može da drži čas o uživanju u hrani, to su Španci, Italijani i Francuzi. I to ne samo u hrani, nego i u životu. I ta dva su blisko povezana u njihovoj kulturi.

Hrana se i pravi da biste uživali u njoj, kod Parižana nema onog momenta da se jede samo da bi se preživelo. Testo treba da bude sočno i hrskavo, vino najkvalitetnije, sirevi sveži sa organskih farmi.

Verovatno je u tome i njihova tajna. Trude se da uživaju u svakom zalogaju, da ne jedu brzo. I, na kraju krajeva, uopšte ne jedu mnogo. Njima je jedan kroasan sa kafom sasvim dovoljan za doručak.

Verovatno je u tome i tajna fenomenalne linije kod Parižanki – važniji im je kvalitet od kvantiteta. To je nešto što bismo svi mi mogli da naučimo od njih: za ukusnu hranu nije uvek potrebno meso, čak i praziluk može da se pripremi tako da ima izuzetan ukus, samo treba znati kako. Obroci treba da budu jednostavni, da nikad ne oduzimaju više od sat vremena, i nikad ne treba jesti s nogu i u žurbi. Ručak kod Francuza predstavlja veoma bitan deo dana. Parižanke zaista znaju šta je joie de vivre.

Naslovna straha: instagram.com/tanusik_choco

Jovana Petković

Comments