Intelektualci su oni prefinjeni tipovi sa naočarima, koji provode sate u proučavanju i razmišljanju, a zatim se odmaraju tako što provode sate čitajući (proučavajući i razmišljajući), koji su skromni i neprimetni (i simpatično nespretni), a onda odjednom zablistaju kad se nađu na svom terenu, bez ikakve tendencije da „drže banku“, već samo iznose svoje shvatanje, zapažanje i znanje. To je, naravno, romantizovana predstava o intelektualnim tipovima, ali nije daleko od stvarnosti – osim što u stvarnosti češće srećemo one koji „pametuju“ i postavljaju se superirono, u želji da ih svi vide kao intelektualce, dok su oni, zapravo, kvaziintelektualci.

Ako padate na ovakve tipove (štrebere, umetnike, književnike), oni mogu izgledati kao slika intelektualca koju nosite u glavi, ali vrlo često mogu biti „lažnjaci“ i kvaziintelektualci.

Po čemu se prepoznaju kvaziintelektualci

Kvaziintelektualci su često nadmeni

Kvaziintelektualci precenjuju svoj nivo intelekta i smatraju da su pametniji, obrazovaniji i informisaniji od drugih, ne preispitujući svoje obrasce razmišljanja. Oni mogu biti previše intelektualno orijentisani i nesvesni ograničenja intelekta – neke stvari se moraju posmatrati i doživljavati srcem, a logika nije superiorna u odnosu na intuiciju (upravo je suprotno). Pravi intelektualci posmatraju sebe, kao i sve oko sebe, neprestano preispituju svoj intelekt i nastoje da ga povećaju svesnošću, razumevanjem, prihvatanjem, saosećanjem.

Ako ste pomislili na Šerloka Holmsa (u njegovim raznim izdanjima na filmu i u serijama), setite se da je on izmišljen lik, koji bi u stvarnom svetu bio u spektru autizma.

Vole, a ne umeju da debatuju

Kvaziintelektualci vole da se raspravljaju i debatuju, dokle god mogu da nameću svoj stav, ali kada im se neko argumentovano suprotstavi, ljute se ili se zatvaraju i postaju frustrirani ako dobiju pitanje o kome moraju da razmisle. Oni nisu otvoreni za učenje i suprotna mišljenja i stavove doživljavaju kao uvredu i neuspeh. Pravi intelektualci su spremni da razmotre suprotne stavove, prihvate činjenice i promene mišljenje. Kvaziintelektualci su rigidni, dok su pravi intelektualci fleksibilni i otvorenog uma.

Kvaziintelektualcima je status vrlo važan

Jednostavnije rečeno, oni su često intelektualni snobovi, koji će vas otpisati ako su vaše kulturne sklonosti ispod njihovog standarda – oni ne misle da mogu nešto pametno da čuju, ili čak, nauče, od nekog ko nije tako cool kao oni, ili ko nema viši stepen obrazovanja, ili društveni položaj. Pravi intelektualci se druže sa širim krugom ljudi različitog nivoa obrazovanja i kulture, jer nisu isključivi i ne shvataju intelekt tako usko.

Pročitajte i ovo: Kako da prepoznate emocionalno nedostupnog partnera

Često im nedostaje empatija

Kvaziintelektualci mogu biti veoma informisani i mogu se uključiti u širok spektar tema i razgovora, ali im je emocionalna inteligencija često niska i empatija nedovoljno razvijena. Istraživanja pokazuju da je superiorna inteligencija u korelaciji sa povećanom kognitivnom empatijom, što znači bolju sposobnost da se analizira i razume ono što neko doživljava, bez oslanjanja na sopstveno iskustvo. Logične i inteligentne osobe shvataju da su ljudi društvena bića i da imaju veće šanse za opstanak i napredak, ako nastupaju povezano, kao funkcionalna celina.

Kvaziintelektualci vole komplikovane izraze

Oni često koriste izraze koji su adekvatni, ali previše stručni i komplikovani, tamo gde bi jednostavnija formulacija bila razumljivija. U redu je imati složen rečnik, kada razgovarate sa drugim stručnjacima iz određene oblasti, ili nastojite da budete veoma precizni, ali nije uvek neophodno. Intelektualci definitivno imaju veći vokabular i složeniji rečnik – oni razmišljaju u komplikovanijim formulacijama, ali takođe shvataju da svaka složenost ima svoju jednostavnu suštinu, koja se može izraziti razumljivim pojmovima, koji su u širokoj upotrebi. Kvaziintelektualci se namerno služe komplikovanim izrazima, da bi ostavili utisak – nije im važno da efikasno komuniciraju, a kada ih drugi ne razumeju, to potvrđuje njihovu superiornost.

Imaju odgovore na sva pitanja

Kvaziintelektualci imaju odgovore na kompleksne, slojevite i nijansirane probleme i pitanja, oni sve znaju. Rešavaju ekonomska, politička, sportska, društvena i emotivna pitanja, smatrajući da je svet suviše glup da shvati i prihvati ta rešenja. Pravi intelektualac će priznati da je određena pojava ili problem suviše složena da bi mogli da pronađu adekvatan odgovor, kao i da ne postoji jedno rešenje koje obuhvata sve slojeve datog problema.

Kvaziintelektualci su često drski i nametljivi

Oni ispravljaju pravopisne i gramatičke greške drugih i ne oklevaju da nekome pokažu kako je glup i neobrazovan, a to ne čini da sami izgledaju pametno, već samo drsko, arogantno i nametljivo. Istu taktiku koriste da se suprotstave činjenicama koje ne mogu da pobiju, a ne žele da ih prihvate. Često ističu natprosečni koeficijent svoje inteligencije, potcenjujući i zanemarujući ostale oblike inteligencije. Oni moraju stalno da uveravaju sebe da su bolji od svih ostalih, a to ukazuje na visok nivo nesigurnosti i nerešenih unutrašnjih konflikata.

Kvaziintelektualci nisu osobe pored kojih ćete se osećati dobro i sa kojima ćete imati stvarnu i duboku razmenu, jer su ograničeni svojim egom. Doduše, ovo važi za veliki broj ljudi, ali ako volite intelektualne tipove, prepoznajte one koji su stvarno posvećeni širenju perspektive, otvorenog su uma, koji posmatraju sebe i u stanju su da uoče prepreke svog ega, koje nastoje da prevaziđu.

Pročitajte i ovo: Tipovi muškaraca koji će vas naučiti kakvog ne želite pored sebe

Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovepresets

Brankica Milošević

Comments