Dakle, osam MTV video nagrada, više nego Šer ili Madona, koje su 30 godina duže na sceni od Gage. Sad, pošto svi toliko vole poređenja na tu temu, hajde da poredimo, ali ovog puta fer. Setićemo se Madone, te čuvene “material girl”, koja je sada pred penzijom – počela je sa upola manje talenta nego Lejdi Gaga, podjednako eklektična, balansirajući između pevanja i stila Sindi Loper i ostalih diva svog vremena i čak upola manje skandalozna i– uspela je. Pa da završimo onda sa pričom na tu temu, kako smo i počeli. Čekaćemo i videćemo. Što se mene tiče, rispekt za Lejdi Gagu koja svaki dan čini da se svaki frik na svetu oseća prihvaćeno, zato što daje mogućnost da svaki andregraund na trenutak bude i mejnstrim, a da pritom zadrži sve autentične andregraund elemente, zato što pomera granice od penzionerke u ego tripu koja skače (svaka čast, Madona je uvek odlično igrala, ali uostalom, prosto se time i bavila kao džez balerina) i njače (ja bar to “pevanje” ne mogu da slušam više!) do jednog novog koncepta, neodadaizma, liberalizma u ruhu nihilizma (a kako drugačije, pitao bi se i Niče!) ali mi to i dalje zovemo POP – zato što prosto jeste POPularno živeti tako danas, konceptualno egzistencijalistički, svako kako ume i želi – a ona će nas naučiti kako.
Živela nju vejv diva, živela Lejdi Gaga koja nas je naučila da se sakrijemo iza tog pokeraškog, šmekerskog izraza lica otkrivajući ipak sve što jesmo, pa, ma gde da je njen koncept umetnosti odvede, oči sveta biće usmerene baš tu. I neka zvezda završi, kako je završila nastup te večeri na Saturday night live: “I was just a waitress on Cornelia, now I’m living my dreams, baby, singing ’bout my poker face.”
Izvor fotografija: harpersbazaar.com
Tomislav Milić je Beograđanin, student i filozof. Trenutno istražuje i prenosi gradska dešavanja kao autor i voditelj emisije CITY na RTV Pink.
