Nakon izložbe, 1954. godine, lekari saopštavaju Fridi da će morati da joj amputiraju desnu nogu zbog gangrene, na šta je imala jedini komentar: “šta će meni noge, ja imam krila!” Međutim, mnogi navode da je tada upala u depresivno stanje koje je vodilo i ka mislima o samoubistvu. Iste godine, jako lošeg zdravstvenog stanja, Frida odlazi na komunistički marš protiv Amerika, a u svom dnevniku ostavlja kao poslednju, rečenicu: “Nadam se da je odlazak radostan i da se više nikad neću vratiti.” Četiri dana nakon marša, Frida umire, a nikada se nije zvanično utvrdilo da li se ubila ili je umrla od posledica tog lošeg stanja.
Po tvrdnjama mnogih, na dan njene sahrane, tačnije nakon kremacije, dogodilo se da je Dijego Rivera uzeo urnu i pojeo šaku pepela iz nje. Danas, urna sa njenim ostacima, stoji u “Plavoj kući” koja je jedan od posećenijih muzeja, a po mnogim spisima, postoji oni iz njene domovine koji danas Fridu Kalo smatraju sveticom.
Nakon smrti, Frida Kalo je postajala sve poznatija i priznatija, žena borac, jaka i snažna osoba koju su mnogi posmatrali kao ideal. Brojni filmovi i dokumentarci su nastajali na osnovu njene životne priče, ali je izgleda najveći uspeh doživela biografija Hajden Herere, koja je postala bestseler. Upravo ova biografija, 2002. godine je ekranizovana kroz film “Frida” u kojem je glavnu ulogu, meksičku slikarku sa burno životnom pričom igrala Selma Hajek, i to u filmu koji je osvojio čak dva “Oskara”. Da je ostavila ogroman uticaj kako na svet umetnosti, tako i na savremeni svet u globalu, dokaz je činjenica da je njenu sliku “Autoportret sa majmunima” kupila Madona, nakon čega je sebe nazvala Fridinom reinkarnacijom.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.pinterest.com
Slobodan Veličanin
