Luce memorijalna kapela, Tajčung, Tajvan
U saradnji sa umetnikom-arhitektom Chen Chi-Kwanom, Pei je dizajnirao ovu kapelu u skladu sa pravilima Tang dinastije, što je arhitektura, struja, Taičung kampusa Tunghais univerziteta. Arhitekte su prvobitno zamislile da cela građevina bude od drveta, ali uzevši u obzir vlažnu tajvansku klimu, kao i činjenicu da je ovo područje gde su i tajfuni i zemljotresi česta pojava, beton je morao da bude opcija. Heksagonalnog plana, sa prostranim brodom, i zidovima koji su sve tanji kako se građevina uzdiže ka vrhu, a u čijim se masama smenjuju staklo i cigla, Pei je pokazao vrsnu sposobnost kombinovanja i stvorio mesto koje je centralno za molitvu studenata i nastavnika u kampusu.
Miho muzej, Kjoto, Japan
Ovaj muzej se zapravo nalazi nešto malo izvan Kjota, ušuškan u zelenilu Shigaraki planina i pruža neverovatan uvid u bogatu tradiciju i istoriju Japana, ali i antičke umetnosti Persije, Rima, Grčke i Kine. Od šoljica i setova za čaj, do budističke umetnosti. Pei je u Japan došao na poziv Mihoko Koyame naslednice kompanije tekstila, koja je i osnovala muzej, a arhitekta se gotovo odmah povezao sa Shangri-La, fiktivnim mestom, poznatom tibetanskom utopijom gde je prema priči, ribar izgubljen između redova drveća breskve u cvatu, pronašao svoj mir i sebe. Priča je inspirisala arhitektu da osmisli muzej, prostor, koji će da interaguje sa svojom sredinom, to jest pejzažem. Pei je pokušao da vrhove planina ogleda u unutrašnjosti muzeja unoseći njihove oblike u enterijer kao trogulaste forme, prvenstveno stakle, kroz koje se istovremeno i unutrašnjost ogleda u spoljašnjosti. Integraciju enterijer-eksterijer je uradio i tako što je muzejem ostavio trag u prirodi, budući da je tri četvrtine izgrađeno ispod zemlje ili ukopano u planinu. Takođe, Pei je u potpunosti angažovao japanske tradiconalne arhitektonske teme kao što su harmonija, origami struktura, forma meandra koja omogućava posetiocima da konstantno spajaju muzej i prirodu prolazeći kroz oba.
