Svetska izložba – Expo 2020 Dubai, održava se od 1. oktobra 2021. do 31. marta 2022. godine, a na njoj učestvuje preko 190 zemalja iz celog sveta, među kojima i naša zemlja. Srbija će se na Svetskoj izložbi predstaviti pod modernim brendom nacionalne platforme Srbija stvara, a tema nastupa glasi – Srbija stvara ideje: Inspirisani prošlošću, oblikujemo budućnost. O bogatstvu našeg nastupa u Dubaiju govori i podatak da će u toku ovog perioda biti organizovano oko 150 različitih događaja.
U program Dubai EXPO-a uključene su i naše dve najveće institucije kulture: Narodno pozorište i Narodni muzej, kao i naši kreativni stvaraoci koji su već prepoznati na globalnoj umetničkoj sceni poput Stefana Milenkovića, Gorana Bregovića, Lene Kovačević, prvakinje Opere Sanje Kerkez, Jelene Gavrilović, Slobodana Trkulje, Nenada Vasilića, bendova Naked i EYOT, jazz umetnice Aleksandre Dende, Petra Marića, Ansambl Kolo i mnogih drugih. Tim povodom, ali i o njenoj impresivnoj karijeri, razgovarali smo sa pevačicom Lenom Kovačević…
Na nastupu u okviru Svetske izložbe u Dubaiju otpevaćete specijalne numere. Možete li nam reći nešto više o tome – šta publika i slušaoci mogu očekivati?
Zaista je čast predstavljati našu zemlju na Svetskoj izložbi u Dubaiju i shodno tome želela sam da ispričam priču mog putovanja kroz muziku – od tradicionalne muzike i porekla, do školovanja i života na zapadu. Repertoar nam je širok, a u stilu koji moji muzičari i ja brižno negujemo godinama. Pripremam dve nove tradicionalne pesme u posebnom aranžmanu koji više pripada džezu i harmoniji koju sam studirala. Putujem sa mojim pijanistom Srđanom Tanaskovićem sa kojim sam nastupala širom sveta.
U umetničkom delu programa, pored vas će, između ostalih, nastupiti renomirana imena sa srpske muzičke scene. Kakav je osećaj predstavljati Srbiju na tako važnom svetskom događaju?
Imam veliko poštovanje prema svim umetnicima koji nastupaju, kao i ambasadorima Serbia Creates. O talentu da i ne govorimo – divim se svima koji u ovo izazovno vreme ostaju kreativni i verujem da jedni druge u tom smislu inspirišemo, zato su naši zajednički projekti nama toliko važni – i kultura i umetnost, nauka – to je ono što priča priču o Srbiji.
Slušaoce ste ove i prethodnih godina počastili hitovima Beograde, Crni leptir, Leto je, Kraj, Dubine, Samo da mi je, Cafe… Od džez zvuka s početka karijere u toku vremena ste se postepeno usmerili ka pop ritmu. Koji je razlog za to?
Moj cilj je bio da muziku koju sviram čuje što više ljudi jer ono što sviramo uživo – nije samo pop hit. Naša priča ide od džeza, popa… Važno je da klinci čuju nešto drugo. Radio je jedan od najvažnijih medija plasiranja muzike i beskrajno sam srećna što se pesme emituju širom regiona, a uživo imamo mnogo veću priču koja mnoge zaista iznenadi.
Džez pevanje ste diplomirali na Muzičkom konzervatorijumu u Amsterdamu. Više godina ste sarađivali sa Holandskim kraljevskim orkestrom. Kakvo osećanje ste iskusili kad ste nastupili pred tadašnjom holanskom kraljicom Beatriks?
To su zaista bili divni dani. Druženja sa orkestrom, učenja odličnih aranžmana, produkcije koje su na svetskom nivou, upoznavanje ljudi kroz Holandiju i Belgiju… Na jednom od tih koncerata bila je i kraljica, ali svi koncerti su mi podjednako dragi. Imala sam priliku da bliže upoznam njihov narod!
Srpska publika vas je primetila u domaćem filmu Profesionalac (2003), gde ste s Bajagom otpevali Pada vlada koja je postala svojevrsni hit u celoj zemlji. Bajagine pesme ste u svojoj izvedbi snimili za vaš studijski album Džezeri (2015). Šta je to u njegovim numerama što vas posebno privlači?
Volim Bajagine tekstove pre svega, ali i emociju koju nose. Generalno volim obrade pesama. Verujem da sam to dokazala i sa pesmom Leto je. Izazov je napraviti svoju priču od nečega što ljudi već znaju i vole.
Dosad ste prepevali i hitove Dina Merlina, Đorđa Marjanovića, grupe Mandi, Zana i drugih. Šta vas je navelo da prepevate baš te pesme?
Emocija je nešto što me privlači. Kad pesma poseduje emociju – nekako možete da je prevrnete i preokrenete, a ona ostaje svoja…
Uz Vladu Georgieva i Sašu Miloševića Mareta činili ste žiri u muzičkoj TV emisiji Prvi glas Srbije. Kako danas gledate na to iskustvo? Pamtite li neku anegdotu sa snimanja?
Ah… Ima ih toliko… Najviše pamtim razgovore sa takmičarima, dok je sa Vladom i Maretom sve bilo toliko duhovito. Vlada i ja smo imali međusobne krize smejanja, dok je Mare bio naša savest!
Jednom prilikom ste izjavili da samo miran čovek može biti srećan. Kako možemo pronaći taj mir?
U molitvi i okretanju ka svom unutrašnjem biću. Za mene nekako sve kreće odatle.
Pojavićete se i u predstojećem filmu svog oca Dušana Kovačevića, pod nazivom Nije loše biti čovek, koji prati sudbinu profesora klavira Milana i još dvadesetoro ljudi čiji se životi prepliću. U čemu se ogleda vaša uloga i da li se zna kad će biti premijera?
Premijera će biti početkom decembra. Obećavamo jedan sjajan, pravi muzički film! S obzirom na to da je Duško pisao sjajne tekstove, a Bajaga muziku, dobili smo film koji je potpuno neobičan. Ekipa je fantastična. Moja uloga Izabele je prava muzička, ali i priča o jednoj fatalnoj ženi.
Da li u skorije vreme možemo očekivati i vaš novi album?
Nadamo se do proleća da ćemo zapravo sve prethodne pesme, i još koju novu, staviti na jedan CD. Ono što je sigurno je da će se zvati Cafe.
Fotografije: Irina Duplevskaja
Dušan Veselinović
