Imale su sve. Lepotu, mladost, novac i slavu. Na kraju su završile među stubcima crne hronike svetske štampe. Loše procene, loše okruženje ili jednostavno sudbina? Sa sobom su odnele i odgovore. Ostale su jedino njihove tužne priče kao svedočenja o tragičnom i naglom kraju mladih života i uspešnih manekenskih karijera.
Krisi Tejlor (Krissy Taylor)
Zahvaljujući svojoj starijoj sestri, Niki Tejlor (Nicky Taylor), tada već priznatom američkom top modelu, Krisi je već sa 11 godina zakoračila u svet modelinga. Prateći svoju sestru na snimanja i kastinge, Krisi je vrlo brzo bila primećena kako od strane fotografa tako i klijenata. Sa samo 13 godina, izabrana je da rame uz rame sa veličinama poput Naomi Kembel (Naomi Campbell), Kristi Tarlington (Christy Turlington) i Klaudijom Šifer (Claudia Schiffer), prošeta pistama Nedelje mode u Milanu. Do svoje 17 godine Krisi je imala zavidnu modnu biografiju u kojima su se našli editorijali i naslovnice za magazine poput “Vogue”-a, “ELLE”-a, italijanskog “Glamour”-a, “Cosmoplitan”-a, ali i mnogobrojne revije, na najprestižnijim nedeljama mode poput one Njujorku. Krisi je bila spremna da osvoji svet. Nažalost, u noći 2. jula 1995. godine, Krisini snovi, karijera i mladost biće zauvek prekinuti. Samo dva meseca nakon njenog sedamnaestog rođendana, Krisi je preminula, usled, kako se u prvi mah činilo, napada astme i srčanih problema izazvanih istim. U svojoj istoriji bolesti Krisi nije imala simptome ni jedne od pomenutih bolesti, što je dovelo do mnogobrojinih spekulacija oko pravog uzroka smrti. Porodica se odlučuje da angažuje tim lekara koji bi ispitao šta je konkretno moglo da uzrokuje naglu smrt jedne sedamnaestogodišnjakinje. Nakon opsežnih analiza utvrđeno je da je Krisi bolovala od vrlo retke srčane bolesti poznate kao aritmogena displazija desne komore (ARVD), koja je izazvala smrtonosnu aritmiju, kasnije potvrđenu kao glavni uzrok smrti Kris Tejlor. Danas postoji više web sajtova posvećenih uspomeni na Kris, a njena majka je vrlo aktivna u organizacijama za podizanje svesti o opasnosti od ARVD-a.
Heder Breton (Heather Bratton)
Sredinom dvehiljaditih, Heder Breton je bila novo, sveže i obećavajuće lice svetskog modelinga. U roku od samo četiri meseca našla se na dve naslovnice italijanskog “Vogue”-a (febraur i maj 2006. ), da bi se tokom iste godine pojavila na revijama u Parizu i Milanu, noseći modele brendova Prada, Gucci, Burbery, Chanel, Chloe, Miu Miu. Njena pojava na kojoj su dominirale krupne crne oči, naglašene jagodice i duga tamna kosa, često je upoređivana sa pojavom Kejt Mos. Bila je miljenica fotografa. Tog 22. jula 2006. godine, završiće i svoje, kako se kasnije ispostavilo, poslednje snimanje. Na putu ka njujorškom aerodromu, odakle je treblo da leti kući, doživeće saobraćajnu nesreću u kojoj će na mestu podleći povredama. Imala je 19 godina. Septembarsko izdanje francuskog “Vogue”-a iz 2006. godine, biće u potpunosti posvećeno uspomeni na Heder Breton.
Daul Kim
Manekenski svet mogao je samo da zavidi uspehu koji je južnokorejanska mlada manekenka uspela da ostvari u samo par godina svoje karijere. Naslovnice prestižnih magazina poput britanskog “Vogue”-a, “Harper’s Bazaar”-a, “i-D”-a, “Dazed&Confused”-a, ređale u se jedna za drugom, dok su se Karl Lagerfeld, Vivienne Westwood, Chanel, Alexander McQueen i Christopher Cane otimali ne bi li Daul nosila baš njihove modele. U njenoj radnoj biografiji ostale su upisane i kampanje za H&M, GAP, Topshop i Chanel, a 2008. godine magazine Anan proglasio ju je modelom godine. Od 2009. godine živeće u Parizu i postati deo Next model agencije. Upravo će u svom pariskom apartmanu, 19. novembra 2009. godine, izvršiti samoubistvo, obesivši se. Kako se kasnije saznalo Daul je duže vreme patila od depresije, insomnije i često bi osećala potrebu za samopovređivanjem. O njenom lošem psihičkom stanju svedoče postovi na njenom blogu, u kojima je često iznosila tvrdnje poput ”Tako bih sebi razbila lice. Moj život kao Daul je tako očajan i usamljen. Pridružite se mojoj usamljenostu u nekom drugom svetu. Voli vas, Daul”. Nakon ove poruke ubrzo je usledio post u kojem je pisalo ”Šalim se! Samo sam umorna”. Dan pre samoubistva, Daul će okačiti i svoj poslednji post pod nazivom ”Say hi to forever”. Post je činio spot za pesmu Džim Riversa (Jim Rivers), pod nazivom ”I go deep”. Ispod spota Daul je napisala ”best track forever”. Sledećeg dana Daul je sa samo 20 godina izvršila samoubistvo. Njen blog je i dalje otvoren, a poslednji post ima 907 komentara, i svi su sa datumom 19. novembar 2009. godine.
Sestre Ramos
Smrt dvadesetdvogodišnje urugvajske manekenke, Luisel Ramos, u avgustu 2006. godine, bila je jedna od onih vesti koja nije uzdrmala samo modnu, već i celokupnu javnost. Težeći samo 44 kilograma uz visinu od 175 cm, Luisel je, samo par trenutaka nakon što je napustila pistu sa revije na kojoj je učestvovala, umrla od posledica srčanih problema uzrokovanih dugogodišnjom anoreksijom. Kako se kasnije saznalo Luisel je tri meseca pre smrti bila na dijeti koja je podrazumevala samo zelenu salatau i dijetalnu koka-kolu. Nakon ovog događaja, već pokrenute borbe protiv anoreksičnog izgleda manekenki, duplo su dobile na značaju. Madridska Nedelja mode odredila je krajnji limt kilaže ispod koje manekenke nisu smele težiti, a italijanski dizajneri izbacili su veličinu ”nula” na svojim revijama. Postepeno, većina zemalja pratila je ovaj primer. Nažalost, samo 6 meseci kasnije, Eliana Ramos, mlađa sestra Luisel, takođe uspešna urugvajska manekenka, umreće od posledica srčanog udara, za koji će se kasnije ispostaviti da je bio uzrokovan primenom neadekvatne dijete. Tragična sudbina sestara Ramos, i danas je jedan od najekstremnijih primera užasavajućih posledica poremećaja u ishrani, koji je odavno dobio obličje globalnog zdravstvenog problema među, prvenstveno, mladim devojkama i ženama.
Đija Karangi (Gia Carangi)
Bila je, ako ne prva, onda svakako jedna od prvih pravih super modela. Krajem 70-ih i početkom 80-ih spadala je među najtraženija lica modne industrije, o čemu svedoči neverovatan niz prestižnih naslovnica američkog, francuskog i italijanskog “Vogue”-a, i u više navrata “Cosmoplitan”-a. Bila je miljenica svetski priznatih fotografa poput Frančeska Skavuloa (Francesco Scavullo), Artur Elgorta (Arthur Elgort), Ričard Evedona (Richard Avedon). Po sopstvenim rečima nije postepeno gradila karijeru modela, već je, radeći sa pravim ljudima, to bila od samog početka. Međutim, Đijin početak karijere, označio je i početak njene heroinske zavisnosti. Neprofesionalnost, agresivnost, dekocentrisanost i vidljivi tragovi uboda igle, bili su samo neki od otežavajućih okolnosti u radu sa Đijom. Za nju su se otimali najveći fotografi i klijenti, a ona se otimala za što više heroina. Tokom rehabilitacije priznala je da se prostituisala zarad droge, i da je bila silovana od strane jednog od dilera. Željna da povrati svoju karijeru, stupa u kontakt sa bliskim prijateljima iz sveta mode, ali nailazi na masovno odbijanje od strane klijenata. Jedina naslovnica koju je uradila nakon rehabilitacije biće za “Cosmopiltan”, u zimu 1982. godine. Biće to ujedno i njena poslednja naslovna strana. Nakon što joj je dijagnostikovan AIDS, tada još uvek slabo poznata bolest, Đijino zdravstveno stanje se naglo pogoršava, sve do 1986. godine, kada 18. novembra, umire od posledica svoje bolesti. Imala je 26 godina. Njenoj sahrani nije prisustvao niko iz modnog sveta. Šest godina nakon Đijine smrti, Stefan Frajd (Stephen Fried) napisaće njenu biografiju pod nazivom ”Thign of beauty”, a pet godina kasnije, Anđelina Džoli (Angelina Jolie) zaigraće naslovnu ulogu u filmu ”Gia” i osvojiće Zlatnog Globusa za istu.
O tragičnim sudbinama i prerano prekinutim mladim životima slavnih modela, pisali smo i u tekstovima Edie Sedgwick- tragična ikona avangarde i Ruslana Korshunova.
Branislava Antović je novinarka i autorka bloga Divine World of Fashion, kojoj je moda rehabilitacija od svakodnevnice. Njen moto: “I am a fashion person, and fashion is not only about clothes – it’s about all kinds of change.”
