Pojedine promene u životu ne možete da sprečite, druge vam je teško da prihvatite, treće želite i ka njima težite i svesno ih sprovodite. Vaša lična evolucija i rast dešavaju se kroz te promene.
Kako se vaš život promenio do sada, na načine koji ste prihvatali (ili im se opirali) i kako ste vi sami, svesno i namerno promenili svoj život? Da li je bilo više neželjenih promena, ili više onih koje ste osmislili? Kako je vaša lična evolucija promenila vaš pogled na svet i doživljaj sebe? Koliko ste se promenili tokom života i da li ste danas bolji, zreliji, samouvereniji i uspešniji nego pre pet ili deset godina?
View this post on Instagram
Pojedine stvari su ostale iste kao što su bile u tinejdžerskim danima – raduju vas iste stvari, imate iste prijatelje (pored nekih novih), crtate iste oblike i teme… Vaša životna filozofija i stavovi su se razvili – lična evolucija je vidljiva u vašem načinu života – u onom pravcu u kome ste se kretali još u ranoj mladosti. Međutim, možda osećate da ni izdaleka niste stigli tamo gde ste mislili da ćete biti i još niste ostvarili svoje velike snove – mada ste ostvarili i mnogo onog što uopšte niste zamišljali i priželjkivali.
Ono što smo bili kao deca, predviđa ono što potajemo u odraslom dobu, kaže teorija ličnosti, koja se zasniva na ideji da je život kontinuirano ispoljavanje urođenih osobina ili dispozicija. Međutim, savremeni istraživači razvoja ličnosti predstavljaju razvojne modele i iznose dokaze da se lična evolucija stalno odvija, na više nivoa.
Možda se slažete sa opštim uverenjem da se ljudi ne menjaju, ili da se menjaju vrlo malo, ali sigurno poznajete i neke koji su se mnogo promenili, ili se upravo intenzivno razvijaju i menjaju – i vi ste možda među njima.
Lična evolucija i transakcioni model razvoja ličnosti
Osobine ličnosti su relativno trajni obrasci, koji se mogu menjati – obrasci ponašanja, misli, stremljenja i osećanja mogu dovesti do određenih početnih životnih izbora (efekat seleksije). A kada ti izbori počnu da se primenjuju, iskustva imaju modelirajući uticaj (efekat socijalizacije).
Treba uzeti u obzir osobinu neuroticizma (sklonost ka brizi i osećanju tuge) – osobama kod kojih je ova osobina izražena može biti potrebno više vremena nego drugima iz iste uzrasne grupe (vršnjacima), da nađe partnera sa kojim može uspostaviti posvećen odnos. Ali kada ipak uspeju u tome, neuroticizam se smanjuje i osoba počinje da se oseća bolje u vezi sa životom i samim sobom.
Razvoj ličnosti – lična evolucija – može uticati i na područje između posla i života, ali dokazi o uticaju posla su manje ubedljivi od uticaja odnosa. Međutim, ravnoteža između posla i ličnog života je od velike važnosti za razvoj ličnosti (i obrnuto), ne ostavljate svoju ličnost pred vratima kancelarije, niti zaista ostavljate poslovne brige pred kućnim pragom.
Veći deo života odraslih uključuje navigaciju i traženje ravnoteže između posla i porodice (ili odnosa). Kako ćete se nositi sa stresom zbog toga što ćete morati da radite prekovremeno, dok istovremeno odgajate dete? Sve zaposlene majke suočavaju se sa ovom vrstom stresa i pronalaze načine da se bolje organizuju – i tako postaju bolje u upravljanju potencijalnim stresorima.
View this post on Instagram
Pročitajte i ovo: Kako da sa manje stresa prihvatiš (pozitivne) promene
Uticaj balansa između posla i porodice na ličnost
Obimno istraživanje koje je tokom nekoliko godina pratilo osobine ličnosti (ekstroverziju i neuroticizam) u korelaciji sa bliskim odnosima i poslom, koristeći visoko sofisticirane analitičke modele, pokazalo je efekte selekcije i socijalizacije. Pozitivna poslovno-porodična iskustva bila su povezana sa rastom ekstroverzije i smanjenjem neuroticizma. Međutim, postojali su samo ograničeni uticaji pozitivnih iskustava na savesnost ili prijatnost. Istraživači su zaključili da to verovatno ima veze sa činjenicom da ekstroverzija i neuroticizam uglavnom predstavljaju afektivne osobine, koje se jače ispoljavaju pod uticajem iskustva.
Iz ovih nalaza proizašli su i uvidi u potencijal za promenu ličnosti tokom vremena u periodu života od srednjeg do kasnijeg odraslog doba, koji su mnogi teoretičari otpisali. Lična evolucija i rast integrišu radna i porodična iskustva i kultivišu adaptaciju ličnosti. Jednostavnije rečeno, vaša iskustva na relaciji posao-porodica (privatan život i odnosi), menjaju vašu ličnost.
Životni preokreti i lična evolucija
Rana iskustva, sklnosti i strasti, smernice ka kasnijim životnim opredeljnjima, dovode do mesta na kojima se sposobnost prilagođavanja proširuje i grana. Ljudi, barem u domenu ekstroverzije i neuroticizma, reaguju na životna iskustva (učenje), daleko iznad nivoa onoga što se ranije smatralo krajem razvoja, u dvadesetim godinama. Ravnoteža između posla i porodice se takođe menja i preoblikuje sa godinama, jer se menjaju i zahtevi karijere, kao i zahtevi bliskih ličnih odnosa. Tokom celog života, razvijamo prilagodljivost i pronalazimo načine da preoblikujemo svoje modele.
Mesto na kome ste počeli svoj životni put, ne mora da vas zauvek definiše. Sposobnost negovanja ravnoteže između različitih sfera vašeg života razvija se na načina koji proširuju i oblikuju osećanje ispunjenosti, smislenost i zadovoljstvo, bez obzira na godine. Učimo dok smo živi i menjamo se – lična evolucija traje celog života.
Pročitajte i ovo: Ikigai – tajna pronalaženja životne svrhe u svom sopstvu
Naslovna fotografija: instagram.com/clairerose
Bankica Milošević
