Znamo već kako Pantone bira boju godine. To gotovo nikada nije boja koja je u trendu, ali jeste ona koja će naredne godine verovatno prožimati gotovo sve oblasti dizajna, i manje više predstavlja odraz globalnog raspoloženja potrošača. Šta prosečan potrošač želi, za čime će da posegne, šta mu je potrebno, čemu se okreće. Pantone boja godine nije samo boja, koliko sveukupna godišnja analiza onoga što smo proživeli i šta će nam trebati u narednoj godini jer je u prethodnoj manjkalo. S razlogom se i bira u decembru da sumira prošlu i ponudi rešenje za sledeću. I sa ovogodišnjim odabirom prilično je izvesno da smo malo zaglavili sa optimizmom, jer je Pantone ekipa zaronila duboko ispod površine mora u potrazi za istim. Koralno narandžasta i optimizam koji nam je preko potreban, a i ne tako suptilan i izuzetno bitan podsetnik na lepotu i važnost samih korala i njihovu veoma upitnu poziciju danas, budući da su korali jedan od živih organizama koji najbrže izumiru zahvaljujući globalnom zagrevanju i povišenoj temperaturi okeana.
U čisto biološkom smislu, korali su morski organizmi koji imaju kalcijum-karbonski skelet i opstaju samo u bistroj i hladnoj vodi. Prvi koji su upotrebili korale za izradu nakita su, očekivano, bili Egipćani i pravili od njih najčešće minđuše i ogrlice, što je praksa koja se uveliko nastavila i u antičkom Rimu gde je smatrano da korali teraju zlo i negativnu energiju, i brane onog ko ih nosi od istih. Upravo ova protektivna karakteristika ih je učinila posebno značajnim u kutluri renesanse tokom koje se Hrist na slikama veoma često prikazivao sa koralnim amuletom. Bio je jako poštovan kao kamen i u viktorijanskoj eri kada su se od korala rezbarili kameja portreti, a kao materijal je dosta korišćen i u Art Deco komadima nakita u prvoj polovini XX veka dok su ga hipici tokom 60-ih posebno voleli i nosili u sirovoj formi.
