Ljubav teži da prožme tvoj život, a ne da se izdvoji i to je prvo sa čim ćeš se suočiti – suštinsko isceliteljsko dejstvo ljubavi i jeste u toj sveobuhvatnosti. Ona neće ostati izdvojen segment tvog života, mesto za izbeglištvo iz realnosti i to će ti smetati i istovremeno te angažovati više nego što si mislila da je moguće. I to je dobro, to je onaj deo u kome ljubav ima moć da utiče na tvoj život i da ti pomogne da se središ. Ali ljubav to neće učiniti sama od sebe. Osećanje ushićenja i harmonije – kao da je sada najzad sve u redu, ili da ono što nije u redu, uopšte nije bitno sad kad imaš ljubav – srušiće se pri prvom nesporazumu, svađi, udaljavanju, osvešćivanju činjenice koju nisi htela odmah da vidiš i prihvatiš – da ljubav nije namenjena tvojoj ličnoj upotrebi i da neće sve ići onako kako očekuješ i da je druga osoba drugi faktor u ljubavi, sa svojim sopstvenim očekivanjima, zabludama i razočaranjima, sa sopstvenom potrebom da reši svoje probleme i da ispuni svoj život.
Ljubav je odnos, koji, otkrićeš vrlo brzo i na teži način, nosi svoje probleme, izazove i zahteve. Ljubav neće učiniti da sve bude u redu u tvom životu, ni u životu voljene osobe, ljubav neće rešiti vaše probleme, a doneće svoje sopstvene i to je frustrirajuće. Imaš ljubav, ali i dalje si nezadovoljna poslom, porodičnim odnosima, muči te osećanje krivice, nesigurnost, strahovi, anksioznost. A pošto je ljubav sveobuhvatna, ona se uliva i prožima sa tvojim stanjem takvo kakvo je – realno – i posle prvog ushićenja, uzleta, euforije, realnost ljubavi se izjednačava sa tvojom realnošću. Nastojeći svim silama da i dalje bežiš u ljubav od ostalih svojih problema i da u ljubavi pronađeš zadovoljenje svih svojih potreba, neminovno projektuješ sva svoja osećanja, strahove i probleme na odnos u kome se nalaziš i ljubav postaje deo problema, umesto da bude deo rešenja, ili čak postaje ceo problem, umesto da bude rešenje svih problema, kao što si očekivala.
