“Beograde, dobro jutro” dopirao je glas Dušana Duška Radovića sa radio prijemnika, aforizmi su se nizali iz “Beograđanke”, budio je uspavani prestonički duh ovom kultnom radio emisijom, terao ljude na smeh, a zamerke je kroz satiru plasirao u etar do najmoćnijih ljudi tog vremena.
– Govorite šta hoćete, ali pre nego što donesete odluku, pitajte one koji ćute. – mudrost se razlivala po okvirima stvaralaštva Duška Radovića.
Rođen je 29. novembra u Nišu, a živeo je i radio u Beogradu, kao novinar, urednik Programa za decu Televizije Beograd i Radio-Beograda, spadao je u red “modernih“ pesnika, pisanje mu je bilo vazduh, a aforizmi strast, navijao je za Parizan, bio je Milošev otac i suprug jedne lepojke. Imao je etiketu mrguda koji u pet sati dolazi na posao, uvek prepuna kanta zgužvanih papira pred početak emisije bila je znak sa koliko pažnje je pristupao radu i da je svaka reč bila dobro odmerena pre odlaska u program. Kada je emisija završena, namršteni Duško bio je rasložen za razgvor. Otuda je od kolega sa radija dobio nadimak Tmuša, “dolazio je sa mrakom i bio je namršten”. Gumicom mašte brisao je loše društvene kolotečine, vrcavi duh vezao je jasno profilisane pesme sa još jasnijom poukom.
Književno stvaralaštvo dotaknuto njegovim umećem bivalo je potpuno nesvakidašnje, viljuške su bile radoznale, dečiji svet kroz lupu njegovog talenta imao je svoje posebno mesto u pesmama Duška Radovića. Razumeo je dečiju dušu, te je u skadu s tim i stvarao najlepše pesme za decu.
Veština nizanja reči i igre sa njima činila je Duška Radovića neizbežnim štivom kako za male ljude, tako i za one velike.
Njegov talenat preti da zaseni njegov privatni život koji je takođe bogat, buran, šaljiv, pomalo začinjen nepravdom, nestašlucima jednog večitog dečaka zarobljenog u oklop naizgled ozbiljnog i strogog čoveka. “Niko nije manje ličio na dete, a više imao dušu deteta” – govorili su njegovi prijatelji. Njegov rad, posvećenost, pesme i aforizmi govorili su o njemu, nije voleo da ga zovu pesnikom, o svom malom životu, kako ga je nazivao nije mnogo govorio, kao ni o ljudima koji su ga činili. O njegovoj supruzi se jako malo zna, skrivao je dobro od očiju tog nakrivljenog, tmurnog, licemernog sveta. Nije govorio o svom ljubavnom životu, ali bio je sredstvo za izjavu ljubavi.
"Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi."
Ako zanemarimo pesmice uz koje smo svi odrastali i kojima se i danas krišom vraćamo, pevušimo i lebdimo oblacima detinjstva, uz poneki povik koji se iskrade: “Najlepša mama na svetu, moja mama”, “Sve što raste htelo bi da raste, neka raste i treba da raste”, “Bio jednom jedan lav. Kakav lav? Narogušen i ljut sav. Strašno, strašno”, upoznaćemo oca, supruga, borca.
– Teško je biti sam.Od toga teže je jedino kad su dvoje sami.
O braku je napisao: “Savetujemo Vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reči i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života. Zakon kaže da su muž i žena u bračnoj zajednici ravnopravni. A to može i lepše da se kaže: Povećajte svoje obaveze da ne biste ugrožavali prava drugih. U današnjem svečanom činu stekli su se ne samo obostrana ljubav već i vaši pojedinačni i zajednički interesi. Brak ne može biti cilj. On je samo mogućnost da se Vaši drugi interesi lakše i lepše ostvare. Zato stalno gradite svoju vezu, proširujte njene granice, ne dajte joj da se začauri, olenji, uspava, da prestane da živi i postoji.”
Zbog oštrog jezika, naivne iskrenosti, politički režim mu ukida emisiju i tu počinje kraj velikog Duška Radovića. Prema rečima najbližih iz dana u dan se topio, nestajao na njihove oči, čak su i lekari govorili da bi im lakše bilo da je rak kako bi mogli da uspore bolest, ovako se činilo kao da sam Duško želi da umre. Njegov rad bio mu je vazduh, otkucaj srca, krv u žilama, bez toga bio je biljka koja je čekala onaj dan i on je došao, taj 16. avgusta 1984. godine, zauvek je svetu ukrao Dušana Duška Radovića.
Prethodne tekstove iz serijala “Ljubavi srpskih pisaca” možete pronaći ovde.
Jelena Pavlović – dete i čovek, PR, pisac, autor romana “Tajne robotovog mozga”, “Mladost pod oklopom”, suvlasnik kragujevačkog portala Prava priča. Istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.
