Lord Džordž Gordon Bajron (George Gordon Byron, 1788-1824), pesnički prvak engleskog romantizma, rodio se u plemićkoj porodici pod plavim zvonom aristokratije, gde svojim slobodnim umom i britkim jezikom nalazi mesto u najvišim krugovima tadašnjeg društva. Usled defekta na desnom stopalu, ovaj debeljuškasti dečak prerasta u visokog, zgodnog i lepog buntovnika – koji hramlje. Neki spisi čak govore o teškom detinjstvu koje je proveo, nakon smrti oca, sa strogom, pobožnom majkom i dadiljom koja ga je tukla i seksualno zlostavljala.
Nakon završetka školovanja u Harovu, od 1805. do 1808. godine, Bajron studira u Kembridžu na “Triniti koledžu”. Godinu dana pre završetka školovanja, Bajron objavljuje zbirku “Sati dokolice”. Knjiga je doživela oštre kritike tadašnjih kritičara. Međunarodnu slavu stiče romantičnim epom “Hodočašće Čajlda Harolda”, a potom i poemom “Don Žuan” i poetskim dramama “Manfred” i “Kain”. Umire od malarije, u borbi za oslobođenje Grčke od turskog jarma.
“Muškarac je najslabiji kad mu lepa žena šapuće da je snažan”
Lord Bajron je imao više nego uzbudljiv ljubavni život. Njegove veze sa dečacima pomerile su granice visokog društva. U to vreme aristokratska tradicija je odobravala ljubav sa dečacima, što kasnije buržoaske norme nisu. Bajron je svoju blud mogao, dakle, da zadovolji daleko od granica Engleske. Njegove najopsežnije afere bile su sa dva mladića prema kojima je postupao mnogo otvorenije nego prema svojoj prvoj homoseksualnoj ljubavi. Na rastanku sa jednim od njih je napisao: “Naš rastanak bio je veoma emotivan, sa dovoljno poljubaca da se opskrbi jedan internat, i dovoljno zagrljaja da se uništi dobar glas cele jedne grofovije u Engleskoj.”
Vrcavi Bajron je poznat po brojnim aferama i skandalima – kako sa ženama, tako i sa muškarcima. Prvu aferu počinje sa Karolin Lamb (Caroline Lamb), udatom ženom koja je javno pokazivala svoju naklonost, šokantnu za britansku javnost.
“Moja najdraža Karolin,
znaj da suze koje si videla nisam sklon da prolijem, ako uzbuđenje u kome sam se rastao od tebe, uzburkanost koju mora da si opazila tokom cele ove nervozne, nervozne veze, nisu počela do momenta kada sam ti rekao da te napuštam. Ako ti sve što sam rekao, uradio i sve što sam još spreman da kažem i uradim nije dovoljno dokazalo šta su moja prava osećanja i šta su ona prema tebi, moja ljubavi, ja nemam nijedan drugi dokaz da ponudim. Bog zna da ti želim sreću – kad te budem napustio, ili radije, kad me ti napustiš iz osećanja dužnosti prema svom mužu i majci, ti ćeš priznati da istina onoga što sam ponovo obećao i zavetovao – da niko drugi neće rečju i delom ikada zauzimati mesto u mojim osećanjima, mesto koje je, i biće, najsvetije za tebe, dok me ima.
Nikada nisam znao sve do momenta ludosti, moja najdraža, najvoljeniji prijatelju – ne mogu da se izrazim – ovo nije vreme za reči, ali ću imati ponosno i tužno zadovoljstvo u patnji – što sama jedva možeš shvatiti, jer ti me ne znaš, ja sam sada blizu toga da izađem teškog srca, jer moj postupak ove večeri zaustaviće bilo koju apsurdnu priču koju današnji događaji mogu izazvati. Da li sada misliš da sam hladan, surov, lukav, ili šta god drugo pomisliš? Hoće li čak tvoja majka – majka kojoj moramo zbilja mnogo žrtvovati, više, mnogo više (što se mene tiče), nego što će ona ikad znati ili moći da zamisli. Obećanje da te ne volim, ah, Karolin, to je prošlo obećanje, ali će izazvati sve posledice za prave pobude. Nikad neću prekinuti da osećam sve ono čemu si već prisustvovala kao svedok, više nego što će ikad biti znano, sem mom sopstvenom srcu – možda tvom. Neka te Bog zaštiti, oprosti ti i blagoslovi te uvek – čak više nego ikad…
Tvoj najodaniji Bajron”
Umire u 36. godini života
Godine 1815. ženi se Karolininom rođakom Anom Izabel (Anna Isabella Milblanke). Neposredno nakon rođenja kćerke Auguste (Augusta), Bajrona napušta supruga, optužujući ga zbog incestuidne ljubavi sa polusestrom. Pod pritiskom javnosti napušta Englesku i odlazi u Švajcarsku. Na Ženevskom jezeru sreće Šelija (Shelly), koji tamo boravi sa svojom nevenčanom suprugom i njenom sestrom Džejn Klermont (Jane Clermon). Džejn je još u Londonu čeznula za Bajronom, te mu je iste godine rodila kćerku Alegru (Allegru), koja umire po rođenju. Bajron pretapa ljubav u strastvenu vezu sa dvadesetdvogodišnjom Margaritom Kogni (Margarita Cogni), koja napušta muža da bi živela u Bajronovoj kući; on posle toga zahteva od nje da napusti kuću i ona se baca u jedan od venecijanskih kanala. Na istom mestu započinje još jednu skandaloznu aferu sa šesnaestogodišnjom groficom Terezom (Teresa Guiccioli), udatom za šezdesetogodišnjeg grofa. Bajron piše poemu “Danteovo proročanstvo”, koju posvećuje Terezi. A u jednom od pisama posvećenih njoj govori:
Džordž Gordon Lord Bajron – Kontesi Terezi Gvičoli
Bolonja, 25. avgust 1819.
“Draga moja Tereza,
pročitao sam ovu knjigu u tvojoj bašti – ljubavi moja, nisi bila ovde, inače je ne bih mogao pročitati. Ovo je tvoja omiljena knjiga, a njen pisac je bila moja prijateljica. Nećeš razumeti ove engleske reči, a neće ni drugi – upravo zato ih i ne pišem na italijanskom. Ali poznaćeš rukopis onoga koji te je strasno voleo i shvatićeš da je nad tvojom knjigom mogao misliti jedino o ljubavi. U toj reči, lepoj na svim jezicima, ali najlepšoj na tvome – amore mio – sadržan je sav moj život, sada i ubuduće. Osećam da ovde postojim, a plašim se da ću postojati i posle ovoga; a ti si žena, 18 ti je godina i pre dve godine si izašla iz manastira. Žalim iz dubine duše što nisi tamo i ostala – ili što te barem nisam sreo pre nego što si se udala.
Ali, sve je prekasno. Volim te i ti mene voliš – tako bar kažeš, i ponašaš se kao da je tako, što je za mene u svakom slučaju velika uteha. Ali ja prema tebi osećam i nešto više od ljubavi i ne mogu prestati da te volim.
Seti me se, ponekad, kad nas Alpi i more budu razdvajali, ali to se neće desiti – osim ako ti to budeš želela.
Bajron”
Nakon ove veze Gordon Bajron odlazi u Grčku, gde umire od groznice.
Prethodne tekstove iz serijala “Ljubavi svetskih pisaca” možete pročitati ovde.
Ana Milošević, diplomirana novinarka, igra glavnu 24-časovnu ulogu svog života nadajući se da će daske koje život znače postati realnost. Obožava fotografiju, pisanu reč, stvaranje. Racionalni hedonista, ne može bez muzike i prijatelja, prezire površnost i ljudsku glupost. Nezamisliva bez osmeha. Energična. Radi na 120% i farba se u plavo da zavara neprijatelja.
