O ljubavi se priča. O ljubavi se peva. O ljubavi se piše. Ljubav pokreće svet, to je očiglednije od sunca koje svakog jutra obasja planetu svojim dodirima i svake večeri se povuče na počinak. Ljubav hrani, jača, upotpunjuje.
Mnogi ljudi, pa i oni koje danas nazivamo velikanima, to su znali. Svoje znanje stavljali su na parče papira koje bi potom uz mnogo poletnosti i ushićenosti slali svojim voljenim osobama udaljenim i po nekoliko hiljada kilometara.
Danas samo možemo da uživamo sa svojim voljenim osobama koje imamo ili koje ćemo tek imati kraj sebe, i da sa ponosom čitamo pisma tih velikih ljudi, čudeći se koliko su zapravo i oni, nadareni tvorci istorije, bili neobično obični ljudi, baš kao i mi sami. Jer kada ljubav dela, a dela uvek, svi smo mi jednaki, njoj poklonjeni.
Bio je plahovit, ali vrlo strastven čovek
Ludvig van Betoven (Ludwig van Beethoven)
1770-1827
Sa pravom se može reći da je Betoven jedan od najboljih i najpoznatijih nemačkih kompozitora svih vremena. Uglavnom je komponovao instrumentalnu muziku, a pored ovog zvanja, bio je i nadareni pijanista. Pripada klasicizmu, ali od poslednjeg razdoblja svog stvaralaštva zadire i u romantizam predstavljajući na ovaj način svojevrsni spoj dva pravca. Rođen je u Bonu, ali najveći deo života proveo je u Beču. Kao mali je učio klavir, orgulje, violinu i teoriju muzike kod mnogih učitelja, a kasnije postaje i Mocartov (Wolfgang Amadeus Mozart) učenik. Najpoznatija činjenica njegovog života svakako je ta da je veliki broj dela stvorio potpuno gluv. Od orkestarske muzike napisao je devet simfonija (najpoznatije su svakako – “Treća” zbog posvete Napoleonu i “Peta” zbog upečatljiva četiri tona u prvom stavu, koja predstavljaju motiv sudbine). Od klavirske muzike napisao je 32 sonate, a od kamerne – 17 gudačkih kvarteta. Bio je ratoboran, depresivan, i plahovit čovek, i jedan od prvih kompozitora kojeg nisu pomagali bogati dobročinitelji, već je preživljavao od sopstvene zarade. Nikad se nije ženio, a tri neposlata pisma koja su pronađena među Betovenovim spisima upućena su “besmrtnoj ljubavi” za koju se veruje da je Antonija Bretano (Antonie Bretano).
Jedno od njih pomenuto je u prvom delu filmskog ostvarenja “Seks i grad” (Sex and the City). Baš to pismo smo i mi izdvojili. Uživajte…
Pismo
Besmrtnoj ljubavi,
Dobro jutro, 7. jula
Čak i u krevetu moje misli čeznu za tobom, besmrtna moja voljena, ponekad radosna, potom opet tužna… iščekujem sudbinu, da vidim hoće li nam udovoljiti. Jedino mogu da živim sa tobom, ili uopšte da ne živim. Da, rešen sam da lutam, toliko dugo i toliko daleko, sve dok ne budem mogao da doletim u tvoje naručje i nađem se kod kuće sa tobom, gde će moju dušu prigrliti tvoja, u kraljevstvu duša – da, žalim, tako mora biti. Shvatićeš to bolje kada budeš znala koliko sam ti odan. Nikada nijedna druga neće imati srce moje, nikad – nikad! O, bože, zašto čovek mora poći od one koju toliko voli, jer moj život u B. kakav je sada, bedan je život. Tvoja me ljubav u isti mah čini najsrećnijim i najnesrećnijim čovekom na svetu. U mojim godinama, potrebna mi je stalnost, istovetnost života. Može li to postojati u našim okolnostima? Anđele, upravo sam čuo da se pošta šalje svakog dana – i stoga smesta moram završiti, kako bi ti odmah dobila pismo. Budi s mirom – voli me… danas… i juče.
Moje su suze pune čežnje za tobom, živote moj, moje sve, zbogom. Oh, nastavi da me voliš, nikada ne sumnjaj u najodanije srce
Tvog voljenog
L
Zauvek tvoj.
Zauvek svoj.
Zauvek naš.
Izvori fotografija: listal.com, lancasterhistory.com
Izvor pisma iz knjige “Najlepša ljubavna pisma velikana”.
Đole Manić je čovek. A biti čovek nije mala stvar. Više o tome na blogu “DownTown“.
