Dragi dnevniče,
Otprilike to ovako izgleda sa Perom ovih dana, mobilni zvoni (mah na mah na tup tu tururu):
– E!
– E!
– Šta radiš?
– Šta ti treba?
– Znaš kako je Sandra Melničenko navatala onog Ruskog tajkuna?
– Nemam pojma stvarno.
– Znaš da je ona sa gomilom tih nekih naših cica radila one kao haj-klas stvari?
– Načuo sam nešto!
– E da, i ovaj lik je svaki put tražio baš nju, nešto je kao odlepio za njom, zaljubio se čovek k’o tinejdžer…
– Misliš kao ti u neku maloletnicu?
– Jeste baš tako, i onda kad je bio jednom tu, ‘ladno joj je na rastanku ostavio pedeset soma dolara, ona nije znala šta da radi, kako da se postavi u celoj priči i pita tu svoju Madam, koja je glavni organizator, šta da radi.
– Dobro, i?
– Ova joj kaže da sačuva tih pedeset hiljada, pa kad se Ruja tajkun vrati iz Rusije da mu za te pare kupi neku vanserijski skupu čuku.
– Dobro, i?
– I ova tako uradi, i Ruja se još više primi jer skapira da je njoj više stalo do njega, nego do njegovih para.
– Dileja!
– E pa da, dileja, i onda je on zaprosio i oženio.
– Dobro, kul, i sad mi kaži šta to mene sve zabole ona stvar?
– Pa zato sam te zvao.
– Zvao si me da mi ispričaš kako se neka sprska cica, pre pet godina udala za ruskog tajkuna?
– Ma ne bre…
– Ne kapiram, ‘oćeš da ti kupim čuku od pedeset soma dolara? Mislim bih ja, ali nemam te pare kod sebe, ne znam je l` ti frka da sačekaš, život ili dva, da se reinkarniram u Paris Hilton?
– Ma ne bre, čoveče kako si naporan…
– Pa šta ‘oćeš?
– Savet!
– Savet?
– Da, savet.
– Kakav?
– Pa to, šta da radim sa onom maloletnicom, ti sloviš za velikog j…ča i poznavaoca te mater… (klik)
(mah na mah na tup tu tururu)
– Što si mi spustio slušalicu?
– Hmmm… čekaj da razmislim, hmmm, možda zato što si idiot?
– Zašto idiot?
– Zato što ovakvu priču imamo svakih petnaest dana.
– Ne, daj, veliki j…ču Amiče Dulnikeru, da li bi bio ljubazan da mi objasniš šta da radim sa svojim ljubavnim problemom?
– Ne kapiram, kakvim ljubavnim problemom?
– Pravim pravcatim.
– Čoveče, rekoh ti, ti si u novom “pravom pravcatom” ljubavnom problemu na svakih petnaest dana.
– Ovaj put je drugačije.
– I to kažeš na svakih petnaest dana.
– Čoveče, daj neki savet.
– Da pogađam?
– Ajd!
– Skapirali ste se odma’, ti si onda kulirao otprilike jedan dan. Onda si sutradan poslao poruku, ali ona nije odgovorila odma’?
– Tako je!
– Onda si poslao dve nove poruke u razmaku od deset minuta?
– Otprilike..
– Onda si je posle pola sata odjebao za sva vremena?
– Da!
– Onda si joj predložio da pokušate ponovo …
– Jbg slab sam na piletinu.
– Onda si skapirao da je spavala, dok si ti imao tu celokupnu sms monodramu?
– Pa recimo da je to to.
– Onda je ona shvatila da si ti manijak i odlučila da te malo odloži?
– Kurva!
– I sad ti ne znaš šta da radiš?
– Ne znam.
– I šta ti ja uvek savetujem?
– Da prekinem da igram na Romu?
– Da!
– Dobro kapiram, da bi trebalo malo da iskuliram.
– Tako je, iskuliuraj malo!
– Znam, ali ako iskuliram onda će početi da me boli on stvar za nju i za 15 dana ću biti smrtno zaljubljen u neku novu…
(klik)
(mah na mah na tup tu tururu… mah na mah na tup tu tururu… mah na mah na tup tu tururu..)
Moj dnevniče!
Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima. Amitz je takođe i autor “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”.
