Eskalacija negativnih osećanja
Dok proganja voljenu osobu, ljubomorna osoba je i sama progonjena i ne može da pronađe mir, ne može da veruje razuveravanjima, strahuje da će čuti priznanje, a ako ga ne čuje, ne doživljava nikakvo olakšanje. Na kraju, voljena osoba ponekad i popušta pod pritiskom koji ljubomorna osoba vrši – ubeđuje, moli, preti, ucenjuje, pokušava na sve načine da postigne sopstveno olakšanje i beskrajno maltretira osobu koju voli, dok ona na kraju ne “prizna” jer više ne može da podnosi tu situaciju. Jer joj je žao ljubomornog nasilnika, jer je ogorčena nastranjem na sopstveni integritet, jer je ugrožena pretnjama i plaši se za sebe, jer misli da će lažno priznanje doneti neko razrešenje te nemoguće situacije.
Patološka ljubomora je neutaživa
U svim ljubomornim pričama i scenama u kojima postoji neka istina, lakše se izlazi na kraj i sa osećanjima i sa optužbama i sa rešenjima. Ali kada se radi o patološkoj ljubomori, o preuveličavanju ili potpunom izmišljanju situacija, odnosno ako ljubomora nema nikakvog osnova u realnosti, sve je neuporedivo teže, ako ne i sasvim beznadežno. Kao što je hipohondrija teška bolest jer joj nema pravog leka, tako je i patološka ljubomora strašna. Jer čim se razreši jedan slučaj, izmišlja se drugi. Kao što hipohondar koji se žali na probleme sa plućima dobija sasvim uredne rezultate i objavljuje da ti lekari ništa ne znaju i da im ne veruje, a zatim prestaje da ima bilo kakve probleme s plućima, ali zato počinje da ga muči probava, tako i patološki ljubomorna osoba odmah “preseli” simptome. Patološki ljubomorna osoba pronalazi sledeći “slučaj” sledeći simptom neverestva, izdaje i laganja, čim se utrvdi da je prethodni slučaj nevažeći. Tako ljubomora uništava i ljubomornu osobu i partnera i emotivne odnose – ljubav je neodrživa bez poverenja i mira.
Brankica Milošević
